.jpg)
Masanobu
Fukuoka: “Apsolutno ništa ne raditi, to je krajnji oblik
poljoprivrede”...
Nema tajminga. Nema čupanja korova. Nema širenja
hemijskih đubriva ili pesticida. Masanobu Fukuoka praktikuje Prirodnu poljoprivredu
kojom je izvršio veliki uticaj na farmere širom sveta.
Masanobu
Fukuoka: “Kako napraviti dovoljno vremena za finu dugu dremku,
ovo je krajnje. To nije oko toga kako da uradim ovo ili ono. To je oko toga
kako da uradim to što se računa (podrazumeva)”.
Masanobu Fukuoka rođen je 1913 godine u Ijo-u, u
prefekturi Ehime, u staroj prestižnoj porodici. Njegov otac bio je gradonačelnik
grada. Studirao je botaničku patologiju, a to je danas Gify univerzitet. Posle
diplomiranja, radio je kao službenik u karantinu biljaka u luci Yokohama. Zatim
se specijalizovao za istraživanje bolesti mandarina. Sa 25 godina starosti, njegov
život se promenio zauvek. Nekoliko bolesti sa upalom pluća, držale su ga dugo
vremena na ivici smrti. A kada se konačno oporavio, njegovo razumevanje sveta se
promenilo.
Masanobu
Fukuoka: “Inteligencija ljudska nije od koristi, to sam otkrio.
Moj život jeste da praktikujem Prirodnu poljoprivredu, i postanem ratar. Sve
što treba da radim jeste samo da jedem i spavam, bio je to moj zaključak”.
Napuštajući svoju karijeru, vratio se u svoj rodni
grad, i tamo započeo eksperimentisati sa Prirodnom poljoprivredom.
Masanobu
Fukuoka: “Mogu reći, pokušavao sam da dokažem da je svo
naučno znanje nekorisno za ljude. Uzgajajući pirinač takođe je isto, ja ne
radim ništa, ali to raste i donosi prinose. Što više radimo, dalje stvari
dobijaju od Prirode i sve više su teške za kontrolisanje”.
Njegov metod za uzgoj pirinča je totalno nekonvencionalan.
On seje seme direktno u zemlju radije nego da rasađuje seme u pirinčano polje.
On ne koristi hemijska đubriva ili pesticide, već smao raspršuje (rastura) malo
suve slame. To đubri zemljište i redukuje (reguliše, suzbija) korov. Šta više,
iznenađuje to što on zasađuje polje tako što dodaje setvu pšenice uz napola
izrastao pirinač.
Masanobu Fukuoka: “Kad požanjem pirnač,
pšenica raste, te posle kad žanjem tu nema mesta da korov izraste”.
Ovaj ekscentrični metod proizvodi žetvu jednaku ili
čak i prevazilazi druge farmere, privlačeći pažnju sveta.
Masanobu
Fukuoka: “Moderna agrokultura je sagrađena sa ljudskom inteligencijom.
U eri Yayoi (prelazni period između kamenog i metalnog doba, od 300 godine pre
nove ere), i u Jomon kamenom dobu pre toga, to nije bilo ipak sve samo naša pamet.
Ljudi su živeli kao jedno sa prirodnim mnogim članovima, i to je bilo odraženo
u tome kako su oni uzgajali. Kada ti odbiješ ljudsko znanje, odbiješ nauku,
odbiješ civilizaciju, jedina stvar koja ostaje jeste Prirodna poljoprivreda”.
U 62-oj godini života Masanobu Fukuoka napisao je
knjigu o svom iskustvu sa Prirodnom poljoprivredom.
Masanobu
Fukuoka: “Revolucija može biti doneta od strane ove jedne
slamke. Ova slamka je tako lagana, tako mala, ali ljudi ne znaju težinu značaja
ove slamke. Ako ljudi saznaju pravu vrednost ove jedne slamke, onda to može
uzrokovati ljudsku revoluciju, promeniti društvene (socijalne) strukture cele
nacije”.
Knjiga iz 1975 godine “Revolucija jedne slamke” prevedena
je širom sveta. Ime Masanobu Fukuoke postalo je poznato nadaleko i naširoko. Bez
obzira na nacionalnost, mnogi mladi ljudi okupljaju se oko Fukuoke. Žive zajednički
svakodnevni život, i uče metode Prirodne poljoprivrede.
Jednog pridošlicu Masanobu Fukuoka upita:
“Hej, pre nego što si došao ovde, ša si radio u
Osaki?”.
Ovaj mu odgovori:
“U prodavnica povrća”.
Masanobu
Fukuoka: “Žao mi je što ću reći, ali mladi ljudi sa
zemljoradničkog sela, posle kraja rata, sa modernizacijom i svim tim, su
indoktrinirani sa metodama korporativne poljoprivrede. Neki koji su došli kod
mene bili su gradski ljudi, studirali kompjutere, elektriku, vozili kola. Mnogi
od njih, mislili su o budućnosti, i kako bi se stvari mogle odigrati. Većina od
njih bili su sa ne-poljoprivrednih njiva, razočarani životom, želeći da pobegnu
od postojeće urbane kulture”.
Masanobu Fukuoka
kaže da su lopte semena kompilacija svih njegovih metoda Prirodne
poljoprivrede. Mešavina raznih vrsta semena u nešto gline, sa dodatkom vode i
samo se zamesi. Ne samo seme voća i povrća, no tu su i detelina i seme lekovitih
biljaka, takođe. On baca (razbacuje gerilski) ove glinene kuglice semena svuda
po svojoj farmi.
Masanobu
Fukuoka: “Ovde ja sejem na ovaj način. Vrapci i miševi ne
mogu ih pojesti. Posle jedne kiše oni će isklijati i pustiti koren. Kada sadite
raspršivanjem (razbacivanjem) loptica semena, obrada nije potrebna”.
Ova je farma zasađena sa glinenim kuglama semena.
“Sva su različita semena u lopticama semena, ali samo će neko odgovarati tom mestu
i klima će dobro po njega proći, bez ikakve pomoći od ljudi” – kaže Masanobu
Fukuoka.
Masanobu
Fukuoka: “Ovo je citrus natsudaidai, pomelo”.
“Koji je ovo cvet?”.
Masanobu
Fukuoka: “Ovo je rotkvica i repa”.
“Da li rotkvica raste?”
Masanobu
Fukuoka: “Ne znam da li rotkvica raste ili ne. Kada posadite
mnogo vrsta, onda neka uspeju (prosperiraju), a druga ne. Kad diktirate
ograničenja, kao recimo ovde rotkvica može biti bolja, ili ovde će bundeve uspeti,
vi nećete završiti sa većim otkrićem, kao kad, možete naći koren čička kako
raste srećno, totalno neočekivano. Samo sadeći nasumični diverzitet i čekanjem
da ti Priroda kaže šta je najbolje”.
Ove glinene kuglice semena privlače pažnju sveta, posebno
Azije i Afrike, mesta patnje zbog nestašice hrane i dezertifikacije (pretvaranje
zemljišta u pustinjske oblasti). Masanobu Fukuoka bio je pozvan preko gde je
predvodio vredne ruke – spremene na rad do zelene plodne zemlje i uvećanja
proizvodnje hrane. U znak priznanja osvojio je priželjkivanu Magsaysay nagradu
1988 godine, za koju je rečeno da je to Azijska Nobelova nagrada, u kategoriji
javna služba, koja se dodeljivala do 2008 godine, a koju je dobio za svoje
metode Prirodne, praktične, ekološke i bezbedne poljoprivrede.
Masanobu
Fukuoka: “Sada sam star i praktikujem Prirodnu poljoprivredu
već 40-50 godina. Mogu reći da je moj rad bio traženje puta (načina) da se
okrene dezertifikacija. Velika motivacija bila je želja da odem i vidim da li je
moj metod Prirodne poljoprivrede od pomoći ili nije u pustinjskim oblastima”.
Od povlačenju iz ovosvetske užurbanost i žagora,
Masanobu Fukuoka živi samopouzdano na svojoj farmi. Njegovo uverenje da
Prirodni Put uvek preovladava ostalo je nepokolebljivo kroz čitav njegov život,
sve do njegove smrti u 95-oj godini starosti”.
Masanobu
Fukuoka: “Ne raditi ništa ispada da je najbolji metod
poljoprivrede. Ništa ne raditi. Odbiti ljudsku pamet. Nema vrednosti u predmetima.
Ljudi ne proizvode. Priroda je ta koja stvara. Ni jednu travku ljudi ne mogu da
načine. To čini Priroda”.
Izvor: “YouTube”
(prevod sa engleskog)
Коментари
Постави коментар