.jpg)
Najčuvenije, najvitalnije i najzastupljenije jedinjenje vodonika i
kiseonika naziva se VODA – samo prirodni resurs ili glavni izvor, uslov i
istočnik svakog života, VODA za koju smo znali samo da je providna tečnost koju
pijemo, kojom se peremo i umivamo, čistimo, a koja je bez ukus i bez mirisa...
No, o vodi svakako postoji još mnogo, mnogo više
novih saznanja, nego što nas je naučila zvanična fizika, hemija, biologija, škola,
itd...
Na 100 stepeni po Celzijusu voda ključa, a na 0
stepeni znamo voda mrzne. Voda je zastupljena upravo toliko da zauzima ¾ naše
plave planete Majke Zemlje i njoj pripada posebno važan udeo od koga zavisi
čovekov dalji i svaki budući opstanak na planeti Zemlji…
Ali, od vode zavisi i ostali deo živog sveta, dakle
sav biljni i životinjski planetarni populacijski deo. Neke životinje sačinjene
su od 70 % vode, dok se kod nekih biljaka može naći zastupljenost od čak 95 %
vode, a čovek je sačinjen od 80 % vode, mada nalazim i takav podatak koji veli od
71 %, pa do čak 75 %, tako da se negde u tom rasponu sve kreće - tačnije sve
pokreće i sve u nama protiče, kruži i teče...
Voda u prirodi ili tzv. prirodne vode mogu se
podeliti na atmosferske i tu spadaju padavine kao što su kiša, sneg... Dalje,
vode u ovoj podeli mogu još biti: izvorske, podzemne, rečne, jezerske, morske,
mineralne (a možemo ih podeliti na gorke, slane, kisele, gvožđevite i to su
materije koje su u ovakvim vodama rastvorene). Postoj i voda u kojoj je moguće naći rastvor različitih
mineralnih soli, kao na primer što su - magnezijum i kalcijum - i takve vode
nazivaju se tvrde vode, od kojih, a primera radi kišnica biva uvršetna u meke
vode. Meka voda naziva se bljutavom vodom u kojoj je nađeno prisustvo manje
količine rastvorenih mineralnih soli, a kišnica se smatra jako korisnom i
dobrom za pranje, dobro rastvara sapun. Kišnica danas sigurno nije podesna za
piće, kao možda nekada, a kada se bez bojazni pilo iz još ne zagađenih reka, a
kada je i atmosfera bila neuporedivo zdravija,vitalnija, a bez ovoliko
vazdušnih zagađenja. Kišnica danas takođe može poslužiti u zalevanju useva,
plastenika, bašti, dakle kao tehnička voda, itd…
Ako se pitamo kakvu mi vodu danas pijemo, a pijemo
je sa česme, tj. iz čelično teških vodovodnih cevi, koje su duboko pod zemljom
u tami, i pijemo vodu koju ne obasjava sunce, koju ne dotiče vazduh - vodu koja
upija svu negativnost našu sa površine, ali o svemu više u nastavku...
Voda koju pijemo jako je hlorisana i takva voda
zapravo zove se dezinfikovana voda, a to je voda koja je hemijski očišćena i hemijski
tretirana i u nju se ubacuju hemijska baktericidna sredstva, a koja služe da bi
njima bili ubijeni svi štetni mikrobi, tela i agensi, itd…
Postoji i hemijski čista voda, nekada je sigurno
postojala u mnogo većem procentu bar tamo gde nije doprla uništiteljska potrošačka “civilizacija”, a danas je u pitanje dovedena sokro svaka kap
vode na Zemlji, psoebno u smislu kvalitenosti koju pijemo. Flaširana voda
takođe je lepo upakovana hemija…
Ta hemijski čista voda naziva se prirodnom ili živom
vodom, izvorskom, i ona je bez prisustva onih hemijskih agenasa, dakle hlora…
Takva voda je uzorčnik zašto u nekim delovima sveta ljudi dugo žive, duploviše
nego prosečan Evropljanin… Piju prirodnu izvorsku mineralnu nezagađenu živu
vodu!...
Mineralne vode poseduju veće količine rastvorenih
gasovitih i čvrstih materija koje imaju lekovitu učinkovitost i celebno
dejstvo, tako da se ovakve vode veoma učestalo koriste u svrhu lečenja
različitih tipova bolesti… Setimo se samo banja i lekovitih banjskih izvora.
Za razliku od obične vode koju koristimo povazdan,
postoji i morska voda koja se od obične razlikuje po mirisu i ukus, te je
gorko-slanog ukusa i poseduje u sebi razne vrste rastvorenih soli. Morske vode
su važni resursi za dobijanje nekih bitnih sirovina, a koriste se i u
izlečujuće svrhe. Pomenuli smo da postoji i tvrda voda, a to je voda koja
poseduje povećanu količinu rastvora kalcijumove soli – kalcijumkarbonat i
kalcijumsulfat, a delimično ima i prisustva magnezijumbikarbonata i magnezijumsulfata. Ova voda je pitka, a
ukoliko u njoj rastopimo sapun neće doći do penušanja kao u mekoj vodi, te se
otuda smatra da u trvdoj vodi nije dobro prati...
Mnogi naši slivoi vode koju pijemo pune su krečnjaka,
kamenca pogotovu (koliko samo često operemo od kamenca ketler u kome svaki dan vri
voda za kuvanje čaja), a eto onda i peska
našim bubrezima ili u nekim drugim kanalima, itd…
Voda je kreirala našu klimu, pa ukoliko smo ugrozili
vodu, a jesmo, zar da čudi što smo
ugrozili i klimu, a sa vodom i klimom, dakle vazduh i Život... Voda je nešto
što se pojavljuje u 3 agregatna stanja: tečnom, čvrstom i gasovitom. Sve što nas orkužuje i sve čime smo okruženi, i sve što jesmo -
jeste VODA – VODA –VODA kao ono nešto što ima jako veliku moć pamćenja,
nezaborava, dakle izvanredu memoriju urezivanja
i upijanja – VODA kao ono nešto što je upijač svega onoga što se oko nje
događa, emituje, govori i dešava – i to je sve što na njenu strukturu utiče i
što je modifikuje i brzo menja...
Tako u posudu sa vodom u jednoj laboratoriji
pokusnoj radnica je ispustila slučajno zatvorenu ampulu jakog otrova koji nije
iscureo, a niti došao u kontakt mešanja sa vodom. Dovoljno beše što je ta mala
staklena dobro zatvorena ampula u vodi samo odstojala neko izvesno vreme, i
tako izmenila svojim prisustvom do tada pijaću vodu. Tu vodu upotrebili su da
napoje pokusne miševe u laboratoriji. Ubrzo svi miševi nađeni su mrtvi i
utvrđeno je da su otrovani vodom. Pa sad dobro razmislimo kad je jednom neko
nuklearni reaktor posle jedne katastrofe bacio u jezero ili ne bitno kakve
planetarne vode, a zapravo nije li time izmenio vodu i načinio je možda
radioaktivnom… Primera može biti mali milion danas ovde…
I sad zamisliti treba svu negativnost koja se
epidemijama stvara i koja je stvorena, a pitanje je – koliko treba da prođe da
bi očistili vode, glave, tela, zemlju, vazduh - od negativne količine
informacija... Ako voda pamti, a pamti, onda pamti i vazduh koji udišemo, a za
čišćenje vazduha i vode treba mnogo više, a za taj posao biće da čovečanstvo
još nije spremno, osim da zagadi, uništi, razboli i nakljuka nas sa što više
negativno-otrovnih uticaja i informacija, ratova, dakle loših zraka, itd…
Ako bi nastupilo neko novo ledeno doba, neće biti
dovoljno samo ostati kod kuće i bit sloganski odgovoran – jer ledeno doba koje
je već bilo zabeleženo na našoj Plavoj Zemlji planeti, ako bi opet dočekali da
kosmička hladnoća obavije našu živu planetu i da je totalno ohladi i obeživoti
– zar neće ugasiti sav život na našoj planeti Zemlji. Kad vidimo oblake nema
sunje da nismo još svesni da u svakom oblaku ima vodene pare, ali tamo gore na
nebu čak i kad nema oblaka – uvek ima u vazduhu kapljica vodene pare. Para je
gasovito stanje neke materije ili tečnost ili čvrstog tela na odgovarajućoj
temperaturi, a pod parom se najčešće podrazumevaju gasovita tela koja na
običnim temperaturama sa lakoćom pređu u tečno stanje i to su gasovi čija je
kritična temperatura bliska temperaturi na kojoj se nalaze. Ako se1 litar vode
pretvori u paru, tada pri temperaturi ključanja vode i pri normalnom
atmosferskom pritisku ova para napuni cisternu zapremine 1500 litara, dakle 1
litar vode da li je isto što i 1500 litara vodene pare?…
I dok se pri hlađenju skoro sva materija skupi i
zgrči, voda je jedina koja se hlađenjen gospodski širi, i tako nastaje pojava
koja se zove – led. Led je čvrsta kristalna faza vode, a na temperaturi od
0,0075 stepeni Celzijusovih i pod pritiskom od 1 atmosfere nalazi se u
stabilnoj ravnoteži sa svom svojom tečnom fazom, dakle vodom i parnom fazom,
tj. vodenom parom. Led je lakši od vode i na 0 stepeni po Celzijusu specifična
težina leda iznosi 0,918. Led je širi približno za oko 10 % od zapremine vode…
Ispod leda i njegove ledene pokorice moguć je život i ima života, koji je tako
zarobljen ispod ledene pokorice, a ipak kadar da preživi teške i duge zime. Da
je led, a kao što nije - teži od vode on bi potonuo i tada bi došlo do
skupljanja vode, ali znamo da do toga na svu sreću ne dolaz i da je led zapravo
mnogo lakši od vode… Da nije tako, pod ledom teško da bi bivalo života…
Znali smo da se može razgovarati za životinjam, sa
biljkama, sa pticama, a sa pojavom japanskog naučnika po imenu Masaru Emoto
doznali smo da se sa vodom itekako može razgovarati...
Rodio se 22 jula 1943 u Japanu i bio je jako
neobičan dečak – još od ranog detinjstva očaran i zadivljen kišom, još sa kišom
priča, dakle uspostavlja komunikaciju sa svakom kapljicom vode koja ga je
okruživala. A kada je postao naučnik rešio je da život i delo posveti
proučavanju i istraživanju vode. Vodu je našao svuda i u svemu. U svom radu
koristio je najbolje kamere i mikroskope, i tako je uspeo da snimi i
fotografiše čiste kristale vode, i došao je do zadivlujućih rezultata…
Ustanovio je da voda pamti, da ima izuzetnu memoriju, da jako reaguje na ono
šta joj okruženje u zadatom času saopštava, servira, daje, prenosi, pa tako
ukoliko dve čaše vode tretirate sa jednom lepom i drugom užasnom rečju – efekti
su zapanjujući. U prvom slučaju to je živi predivni kristal lepog geometrijskog
skladnog oblika, a u drugom to je
beživotna tamna mrlja i zastrašujuća slika. Isto je kad uzmete dve saksije i zasadite dve biljke, pa jednoj govorite da
je volite, a drugoj da je mrzite. Biljka kojoj sve najlepše i najpozivtivnije
emitujete raste i buja, a ona druga biljka koju nazivate ružnim rečima, koju
zanemarujete i prezirete, vene, suši se i umire. Ako oseća voda šta joj činimo
i mislimo, isto tako oseća i vazduh koji dišemo, oseća zemlja po kojoj hodamo,
oseća čovek koga zatrpvamo svačim i mahom ničim vrednim, a najmanje onim
zdravim i vitalnim, dakle pozitivnim…
Oseća biljka, oseća životnja, dakle sve živo oseća -
itd… Lepa reč i lepa poruka i lepa informacija stvaraju žive kristale i harmoniju u svemu čemu reč upućujemo, a zamislite onda sada ovaj užas od negativnih
reči i ovakav vokabular epidemiološki - šta to u nama i okolo nas ume da stvori ili će da nas kao
ništa u ništa još veće rastvori... Ne dao nam Bog da ikad doznamo!... Dakle,
udišemo užas i strah, pijemo užas i strah, živimo užas i strah, itd… Uzite dve
čase vode jednoj puštajte divnu harmoničnu muziku Verdija, a drugoj bučnu i
destruktivnu i opet dobijate istu sliku: u prvoj čaši izolovaćemo te divne
kompaktne kristale, a u drugoj užasno crne neharmonične i beživotne
zastrašujuće mrlje…
Kada se desi neka prirodna katasrofa ili nepogoda
elementarna voda to registruje i zapamti
te doživi užasan šok, stres i strah. Tako je Masaru Emoto nakon jednog
zemljotresa snimao kristale vode, a onda posle izvesnog vremena, a kada je sve
prošlo i kada je i voda našla svoje smirenje i stabilizaciju, načinio je i
drugu fotografiju. U prvoj vodi punoj preživljenog straha našao je loše
kristale, a u vodi koja se smirila i preporodila našao je opet kristale
pravilnog harmoničnog oblika.
Ako si čovek, pa znaš šta je strah, onda budi
svestan da i voda isti takav i toliki strah zapamti i dobro oseti. Ako čovek
ume da reaguje, ume da razgovara i ume da pati – sve to isto ume i voda i to
nam je otkrio Masaru Emoto, naučnik iz Japana koji nas je napustio pre 10
godina, dakle 17 okotbra 2014-e godine, ali čiji projekti i danas imaju
značajnu vodenu kristalnu klicu posejanu širom planete. Iza njega ostala je i
knjiga “Poruka vode”...
I kao što znamo da nemaju na svetu dva ista otiska
prsta, tako isto ne postoje ni dva ista kristala vode…
Trećeg dana stvorio je Bog po Bibliji vodu i ovako
kazao: “… neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mjesto, i neka se
pokaže suho. I bi tako. I suho nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva
mora; i vidje Bog da je dobro… neka
pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi sjeme, i drvo rodno, koje rađa rod
po svojim vrstama, u kojem će biti sjeme njegovo na zemlji. I bi tako. I pusti
zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi sjeme po svojim vrstama, i drvo, koje
rađa rod, u kojem je sjeme njegovo po njegovijem vrstama. I vidje Bog da je
dobro. I bi veče i bi jutro, dan treći” (glava 1, stihovi 9-13, Prva knjiga Mojsijeva
koja se zove Postanje)…
U prirodnom lancu sve kruži, sve teče, tako da sve
ono što u taj lanac dajete i puštate, vraća se vama takođe, pa mućnite - hoćete
li u lanac prirodnog kruženja pustiti otrov-smrt ili Život…
Коментари
Постави коментар