Da su biljke naša dragocena riznica koju zabadava
dobijamo od strane Božje apoteke pisala je mnogo travarka iz Austrije Marija Treben,
pa kao već pravite svoje biljne čajeve ili istražujete biljke koje vas
svakodneveno okružuju i podstiču, onda je to najbolja i vrlo pouzdana knjiga,
najbolji vodič na putu samoizlečenja. Da se držite svih receptura odatle ne
košta mnogo, jer je reč o knjizi koja je prodana u preko 8 miliona primeraka,
pa ako ne možete da kupite tu skupu knjigu, možete da napravite za duplo manje
para kopiju takve knjige u fotokopirnici, a knjiga se zove se “Zdravlje ih
Božje apoteke”.
To su najbolji saveti i živa iskustva koja je bilo
moguće pribeležiti u oblasti izlečenja pomuću lekovitih biljaka. Najbolje
iskustvo je kad na sebi primeniti većinu od onoga o čemu sve mislite i
istražujete, i na kraju dobijete zapanjujuće dobre efekte. Šta je kazala Marija
Treben u svom “Predgovoru”, maja 1980
godine. Najpre to da svakoj bolesti odgovara neka biljka, a na listi popisanih
biljaka nalazi se u knjizi tačno 32 biljke, iako biljka ima mnogo više, treba
verovati ovom popisu i držati se ovoga što se ovde sve može doznati.
Istražujući još jednu manju knjižicu o lekovitom
bilju, nalazim na posve drugačije načine kako se sve kuvaju čajevi, a jedan je
put i standard,valjda, kako kuvamo svaki čaj, osim čaj od korena bele imele ili
korena maslačka. Ukoliko ne možete sakupljati sami biljke što i nije lako, onda
danas možete iskoristiti ponudu biošpaiza ili prodavnica zdrave hrane te kupiti
već osušene biljne vrste raznih čajeva i onda po potrebama svoga zdravlja
praviti svoje biljne mešavine, od svake biljke po istu količinu grama osušene
biljke. Naravno da su najbolji čajevi od svežih sirovih biljaka, ali često to
nismo u mogućnosti naći, osim domaćim varijanti kad sami uzgajamo nanu ili ruzmarin
ili žalfiju ili drenjak (zato ja u “Hirošimi” imam začinski i lekoviti kutak gde
raste kopriva i matičnjak).
Čaj se može dnevno piti do 2, pa čak i 3 litra
dnevno, mnogo blje nego piti vodu sa slavine punu krečnjaka, pa otuda sve nevolje
sa peskom, kamenom. Ko ne voli čaj treba da se natera da minimum popije 1 litar
čaja dnevno, a ako skratite konzumiranje kafe na dozu-dve dnevno, imaćete čak
više sluha za čaj. Čaj treba da uvek bude preventiva, jer mnogo je bolje nego
da vas muka kakva natera da pijete čaj. Od nekoliko biljaka koje čiste našu krv
nalazi se i maslačak i kopriva, ali sremuš i bokvica, pa čak i veronika. Da je i
zvanična medicina počela primenu lečenja biljnim čajevima znalo se u Evropi još
od 1980 godine kada je održan u Salcburgu, u Bad Gaštajnu 25 međunarodni
lekarski kongres od strane lekarkih komora Nemačke i Austrije. Još tada su
vodeći lekari istakli važnost usmeravanja sve većeg lečenja putem lekovitog
bilja, upozoravajući ljude da su nam antibiotic i analgetici počeli više škoditi
nego koristiti, jer su mnogo zloupotrebljeni i davani često za bilo šta, čak i
kad ne treba, a setite se da ste kao dete bili žrtva prekomernog prepisivanja
antibiotika, itd.
Mnogi prirodnjaci i lekari poput Sebastijana Knajpa
sveštenika pre tog kongresa, bili su pobornici lečenjem putem biljaka i na
strogo prirodan način, a sve to bilo je još u XIX veku. Iz priode kao riznice,
tj. kao nepotrošne Božje apoteke dobijamo dakle besplatno lek, a onda je neko u
ime “razuma” hemije i nauke, industrije,
odbacio sve to, mada ako smo doista razumni onda ćemo lekove koje nam priroda skoro
besplatno daje iz svoje riznice prigrliti i sve više prihvatiti.
Maslačak je višegodišnja zeljasta biljka, koja cveta
tokom čitave godine dana, a ima mnogo narodnih imena te maslačak nazivaju još:
radić, gorko zelje, žućanik ili žućanica, vetrokaz, milosavka, mlečac, popino
guvno, italijanska salata. Uz koprivu kod nas se najređe maslačak i žara proglašavaju
dosadnim korovom, a zaboravilo se da je reč o dvema najlekovitijim biljkama,
dve biljke od kojih s proleća pravimo tečno organsko đubrivo kišeljenjem na
suncu (ja moje tečno gnojivo odnedavno pravim negde na kraju leta na početku
ili sredinom jesen, u septembru i spremim se unapred za iduće rano proleće).
Kada procveta maslačak, po našim livadama i dvorištima
pojave se najlepši žuti cvetovi, koji zatim sazre i postanu puni belih dlačica
u koje čim se dune malo jače one posvuda polete kao balončići od sapunice i
mnogo liče na snežne bele pahuljice. Maslačak se smatra divljim povrćem, i
najviše je bogat vitaminom C, mada ima i kalijuma, a najefikasnije učinke
postiže maslačak kod lečenja jetre i žuči. Ako niste bar jednom probali salatu
od sveže ubranih gorkih listova maslačka na početku proleća onda je to prilika
sada. Maslačak takođe pomaže kod lečenja anemije i kostobolje, dijabetesa, a
pošto izaziva pojačano izmokravanje smatra se jako dobrim diuretikom. Od korena,
ali i listova maslčka može se piti čaj, mada kod maslačka svi su delovi biljke
lekoviti. Ukoliko patite od umora ili neke druge potištenosti vreme je da se odlučite
što pre za biljku maslačak, zahvaljujući kojoj će se brzo popraviti i slika
vašeg želudca, koji će pomoću ove biljke biti dobro očišćen. Stabljike maslačka
primenjuju se i kod raznih osipa, lišajeva i svraba po koži. Biljka maslačak
takođe pospešuje bolji rad našeg metabolizma, a leči reumu i giht, žuticu i
otok žlezda…
Teba piti na dan bar jednu šolju čaja od korena maslačka,
s tim što se čaj od korena maslačka kuva malo drugačije, a isto kao i bela
imela (dva izuzetka među ove 32 biljke), drugačije nego što smo inače navikli. Potrebno
je uveče 1 kašičicu čaja od korena maslačka preliti sa 250 ml hladne vode i
tako pustiti da sve prenoći, a izjutra odmah podgrejati malo taj čaj, procediti
ga i odmah popiti na gladan stomak pre doručka, idealno da počnete zdravo svaki
svoj dan. Čajem od korena maslačka čisti se dakle krv, ubrzava se varenje,
efekti su i diuretički, a dolazi i do osvežavanja odmah nakon buđenja. Od ovog
čaja i krv postaje ređa tako da oni koji pate od problema zgusnute krvi treba
da piju dosta ovog čaja. Ovaj čaj je jedan od skupljih čajeva te za 100 g rama
čaja potrebno je izdvojiti najmanje 230 dinara, ali s obzirom koliko koštaju
danas hemijski lekovi ovo i nije mnogo. Nekada su žene ovim čajem uvimale svoje
lice, a u ono vreme kad nije bilo botoksa i salona na negu lepote i tela.
Maslačak je biljka koja zimi nije u stanju hiberancije,
te živi i raste, čak i kad je mraz nedge napolju, a odmah posle snega eto i
prvih cvetova maslačka pre zvaničnog početka proleća. Od maslačka može se praviti
gušći sirup jako sličan medu, a u knjizi takođe ima i recept o tome, s tim što
vam treba nerafinisan šećer. U prodavnici zdrave hrane može se naći još i čaj od lista maslačka i on je
nešto dostupniji, a kuva se kao uobičajeno svi drugi čajevi - 1 kašicica čaja
prelije se sa 250 ml vruće vode, sve odstoji samo 5 minuta i pije se tokom dana
– odlično da se list maslačka umeša u neku od biljnih mešavina. Svežim sokom od
maslačka može da se izleče pege na licu, da se uklone bradavice, a Marija
Treben napominje da u kombinaciji sa koprivom maslačak idealno uklanja akne sa
lica i još preporučuje da svako dnevno požvaće najmanje 5 do 10 sirovih
stabljika maslačka. Treba probati, zašto da ne, bar jednu stabljiku. A ko nema
ovih dermatoloških problema na licu taj sok može da iskoristi kao prirodan piling
ili biljni nanos losionski koji dobro osvežava kožu vašeg lica…
Živelo nam svo lekovito bilje nezagađeno i dalje,
jer danas svemu pa i biljkama, preti velika opasnost da ih nesavesni berači
iskorene, ali maslačak je mali izuzetak - što ga neko više čupa, i zakida, on se
uporno i još jače vraća, dakle malo je osvetoljubiv i nije ga moguće ničim iskoreniti…
Коментари
Постави коментар