OTAC MODERNE BIOLOGIJE - KARL FON LINE...

 

 

Profesor botaničar i prirodnjak Šveđanin Karl fon Line bio je prvi čovek kome je pošlo za rukom da načini prvu sistematičnu klasifikaciju Majke prirode, da sve te divne biljne vrste, dakle svu tu predinu božansku tvar i tvorevinu svrsta po njihovim klasama i rodovima, vrstama i familijama, ali i redovima. Još od malih nogu i najranijeg svoga doba  Karl fon Line bio je privučen i očaran prirodom i svetom koji ga okružuje, a bio je to svet južne Švedske, tačnije rodni Reshultu, mesto gde je njegov otac bio proh, i prvo mesto gde je još kao dečak susreo ne samo floru, već i svu faunu. Zahvaljujući očevom domaćem veronauku još kao dečak Karl je usvojio da je priroda stvorena po vrlo savršenom naumu i božanskom planu, a od starne ruke božje, od ruke samog Boga. I tada je dečak uzeo u veliki svoj budući zadatak i udeo da pomno do tančina istraži i ispita sav taj plan i super savršeni domostroj božanskog stvaranja, a onda je uspeo da već 1735 svetu podari svoju prvu knjigu, tačnije svoju prvu naučnu studiju pod nazivom “Prirodni sistem”. I ovim je kapitalnim delom postavio temelj modernoj biologiji, tačnije njenoj sistematici, i tako je tek u XVIII veku ovaj čovek dao i prvi opisao koliko je zapravo naša priroda i svet koji nas okružuje šarolik, koliko je bogat i poznat po svojoj raznovrsnosti i različitosti života, a onda je od svih silnih sakupljenih uočavanja i naučnih opažnja načinio za budućnost odličnu bazu podataka i tako dao svetu zauvek prvu modern biološku sistematiku, temelj, i tako je pojasnio univerzalni zakon prirode po kome sve u prirodi perfektno funkcioniše, a ti njegovi prvi nacrti ostali su važeći i primenljivi čak i danas, skoro 3 veka posle…

Karl fon Line imao je sreću da njegov otac Nils Ingermarson bude jako veliki zaljubljenik prirode. Karl se rodio 23 maja 1707 godine u Reshultu, a tek 1757 Karl dobija ono “fon”, tj. postaje plemić (na švedskom jeziku “linn” znači lipa, a veruje se da je njegov otac Nils sam sebi dao takvo prezime - Linnaeus). No kad je trebao da se opredeli za studije Karl neće krenuti očevim putem i putem teologije, već odlazi da studira medicinu te 1727 godine. Pošao je na studije prvo u Lundu, a onda je stigao i na najčuveniji ondašnji Univerzitet u Upsali, gde je pokazao najviše interesovanja za botaniku, koja se izučavala u sklopu medicine, jer u to vreme XVIII veka važno jeste bilo znati kako se može proizvesti i napraviti, ali i korisno upotrebiti medikament ili najprirodniji lek načinjen samo od biljaka, a ne od hemijskih otrova što će doći tek kasnije!...

Karl fon Line u Upsali izučava biljni svet, i tako te 1730 godine objaviće  svoj prvi naučni rad iz najomiljenije oblasti botanike, gde je pojasnio seksualnost kod biljaka, tačnije proces oprašivanja tučka pomoću polena iz prašnika. Tada je izvršio sistematsku podelu biljaka po njihovim osobinama, ali i po njihovim vrstama. U to vreme savremenici Karl fon Linea pomisliše da je prirodnjak iskoračio mnogo unapred, da se vinuo predaleko u neke zabranjene zone, jer se osmelio da uporedi oplodnju biljke sa oplodnjom ženske jajne ćeije, a bilo je to skaradno čuti da je i među biljakama moguć incest ili poligamija. No, Karl fon Line bio je spokojan, jer su ga podržavali njegovi vrli učitelji, a onda i krucijalno pitanje: Zar je moguće da nepogrešiva ruka Božja stvori tako šašave biljke?…

Istraživača prirodnjaka i botaničara Karl fon Linea put odnosi čak i do Laponije, potom na ostrvo Eland i Gotland koji su smešteni u moru Baltičkome, a zatim u švedske provincije Vesternorland i Skane. Čuveno ”Kraljevsko društvo” iz Upsale naložilo je Karl fon Lineu da napravi dokumentaciju i bazu svojih istraživanja, te da zabeleži kako ih treba uzgajati, i tim povodom putovao je Karl čak do Francuske, Engleske i Holandije. U holandskom gradu Hardervijku je 1735 godine nastavio i dalje da studira, da se usavršava, a tu je stekao svoj doktorat iz medicine, a tada je detaljno istražio ne samo biljke i životinje, već i minerale, a onda sve to objavio u svojoj studiji “Prirodni sistem”, delo po kome je stekao nepomućenu svetsku slavu i zaslugu. Zatim je načinio i prvi opširniji  katolog u kome je dao opis prirode onoliko koliko je u to vreme moglo da se dozna. Biljke je svrstao po tipu i načinu njihovog razmnožavanja, dok je životinje razvrstao drugačije i to po njihovim anatomskim i fiziološkim osobinama, a ne više onako kako je do njega sve važilo (a životinje su do tada podeljene samo po mestu svog načina stanovanja na vodene, kopnene i vazdušne). Iduće 1736 godine izdao je Karl svoju drugu knjigu pod nazivom “Methodus botanicus” gde je ukazao na neke novootkrivene biljke i pojasnio kako se one moraju dalje tretirati u programu ove klasifikacije. I tako je po prvi put Karl dao sledeću podelu biljaka, i podelio biljke po njihovim familijama, klasama, rodovima, vstama i redovima…

Godine 1738 Karl fon Line vraća se u svoju domovinu Švedsku, a iduće 1739 godine postaje predsednik Švedske akademije nauka u Stokholmu i osniva Prirodnjački muzej, a već 1741 godine dobio je mesto profesora na Univerzitetu u Upsali, gde je predavao anatomiju i medicinu, a 1742 postao je i profesor botanike. Zatim je uveo “binarnu nomenklaturu” i tako označio i markirao, zabeležio sve žive vrste, i biljne i životinjske, i tako su sada biljke dobile dva svoja, dva latinska naziva, svoja dva opisna latinska imena, gde prvo ime govori iz koje familije jeste ta i ta biljka, a drugi latinski naziv govori o samom opisu biljne vrste i to mnogo bliže. Svoju knjgu “Pridoni sistem” Karl fon Line dopunjavao je kasnije, a knjige je dočekala čak i svoje deseto izdanje, a u njemu je te 1758 godine ova binarna nomenklatura Karlova postala standar koji je ostao važeći i do danas, nesmal 3 veka…

Biološki i prirodnjački revolucionar Karl fon Line umire u Upsali 10 januara 1778 godine, a njegova knjiga “Prirodni sisitem” svoje poslednje 13-o izdanje dočekala je 1788 godine, i to delo sačinjavalo je tada čak 12 tomova na ukupno 6 hiljada stranica. Radeći na ovom kapitalnom delu prirodnjak Karl fon Line bio je mučen određenom vrstom krucijalnih pitanja i zagonetnih problema, a kao krucijalna sumnja bilo je i pitanje: Zar je moguće da je ovakvu prirodu kakvu je uspeo da razotkrije ipak stvorio Bog? Izjavio je Karl prvo da nema novih vrsta, želeći da dalje kaže kako je naprosto bilo nemoguće da posle akta i čina božanskog stvaranja sveta nastanu neke nove vrste, a onda se Karlu ta izjava učinina vrlo neodrživom i nepostojanom, netačnom, te je brzo briše iz svog dela “Prirodni sistem”…

Karl fon Line vršio je svoja lična naučna posmatranja, i eksperimentisao je, a onda je došao i do velikog zaključka te kazao kako ukrštanjem (hibridacijom) i raznim mutiranjem ipak nastaju nove biljne vrste, i tako je ovaj naučnik smelo otvorio velika vrata velikoj evoluciji biološkog progresa živih vrsta, koju će svetu doneti tek Čarls Darvin u XIX veku, tj. 1858 godine, kod je stavio akt božanskog stvaranja pod veliki znak pitanja, a verovatno je do istih zaključaka došao prvo i prvi otac moderne biologije  Karl fon Line skoro 80 godina pre Čarlsa Darvina, samo što nije uspeo da to javno iznese i kaže…