.jpg)
Ako je naš svet doista najveća moguća, a teško zarešiva
zagonetka, enigma, nepoznanica, onda rešenje jedne takve specifične, a
višedimenzionalne enigma bio bi Trostruki Čovek, onako kako je mislio, govorio,
učio i kazivao osnivač antropozofije Rudolf Štajner...
Antropozofsko udruženje osnovano je 1913 godine…
Antropozofiju kao filozofski pojama definišemo kao
nekakvo više znanje o samoj ljudskoj prirodi, o biću i silama. Atropozofija bi
bila još i pokret čovečanstva, ali i svakog čoveka – i to pokret promena kao čovekova
nasušna potreba za preporodom i to uz pomoć buđenja i probuđenja svih onih viših sposobnosti
kojima je čovek obdaren, a koje ustvari jesu sve njegove sposobnosti pomoću
kojih dalje doživljava sve ono što je nadčulno, ono što prevazilazi
ograničenost ljudskih čula i prizemnost, a sve ono što je neophodno da bi se
sagledao svet i čovek na jedan uzvišeniji i duhovniji način, itd…
Član ovog društva postaje i Emil Molt vlasnik fabrike
cigareta...
Posleratna 1919 godina počela je serijalom
političkih ubistava i atentata, te tako svet ču da su ubili Rozu Luksemburg i
Karla Libknehta u Berlinu, dok u Minhenu ubijaju premijera Kurt Ajsnera u
atentatu...
Nemačka dobrovoljačka vojska u Bremenu, a na čelu sa
ministrom vojnim Gustavom Noskeom okončava vlast sovjeta… U martu mesecu izbija
generalni štraj te 1200 ljudi umire!...
Nemačka je iznutra razorena i raskomadana političkim
previranjima, a na spoljno-političkom planu toliko ponižena, da je pravo pitanje:
kako će da se sastavi...
I oko čega će naći dodirnu tačku sada svi ti radnici
i preduzetnici, trudbenici, i koliko imaju od svoje leve ili desne političke
orjentisanosti...
Tako upravo telo fabrike cigareta “Valdorf-Astorija”
zahteva da se društveni interesi poravnjaju i izjednače, i tako se vlasnik fabrike
Emil Molt za pomoć obraća antropozofskom osnivaču Rudolfu Štajneru naučniku,
rođenom 27 februara 1861 u Austrougarskoj, gradu Kraljevici (danas gradić u Hrvatskoj)...
Rudolf Štajner se prima dužnosti upravitelja škole u osnivanju, a gde će se učiti deca zaposlenih
radnika i svih zaposlenih u ”Valdorf-Astoriji”
fabrici cigareta... Prva Slobodna Valdorf škola otvorena je 7 septembra 1919 u
Štutgartu, koju je pohađalo 256 učenika…
Rudolf Štajner upućuje proglas i sastavlja apel pod
naslovom “Poziv nemačkom narodu i kulturnom svetu”, a kojim se eksplicitno traži
trostruka autonomija i nezavisnost, i to u duhovnom, ekonomskom i političkom
životu zemlje. Samo osnivanje jedne, a ovakve prve Slobodne škole, bio je prvi korak
na putu duhovne autonomije, preporoda i nezavisnosti duhovnog dela društvenog
tela i istrzanje ispod stegnutih stega države... Rudolf Štajner radi kao
pedagog u ovoj školi Slobode i predlaže da se ljudi leče duhovno, a taj predlog
zasniva i temelji na postulatima
antropozofije, do kojih je došao… I ovim je hteo da dometne veliki doprinos u
domenu velike misije spasavanja naroda Nemačke, a nakon katastrofe po okončanju
Prvog svetskog rata...
O tome reći će ovako: “Dovoljan broj ljudi u okviru
nemačkog naroda koji bi urođeno nasleđe vere u svet ideja probio snagama duha,
mora da postane spas ovog naroda”…
Štajnerova nacionalna perspektiva iz svojih redova
jako brzo izbacuje odvojenu frakciju novonastalog pokreta čiji je cilj reforma i
pedagogija... Tokom godina u svetu je delalo oko 800 Valdorf škola, 1600 dečjih
vrtića i čak 500 pedagoških ustanova, čiji je osnovni karakter isceljenje…
Rudolf Štajner je 1893 odbranio disertaciju do
nazivom “Filozofija slobode”…. Godine 1924 zaslužan je za uređenje biodinamičke poljoprivrede ili biološko-dimaničke, kako se
to još kaže.... Studirao je u Beču, a čitajući pesnika Getea spoznao je šta sve
jeste svet ideja, a već u 21-oj godini sreće se sa Geteovim učenjem o bojama… Godine
1882 obrađuje to Geteovo delo, sa kojim dolazi u dodir preko svog profesora kod
koga je učio izdavaštvo prirodno-naučnih spisa...
U vremenskom periodu od 1890, pa sve do 1896, dakle
6 godina Štajner radi u Vajmaru pri Geteovom i Šilerovom arhivu, i baš u tom
razdoblju piše svoju prvu disertaciju 1891 godine pod nazivom ”O Fihteovoj teorije
nauke”, a drugu piše 1893 godine pod nazivom “Filozofija slobode”, kojoj dodeljuje
i podnaslov “Rezultati posmatranja prema prirodno-naučnim metodama”…
Rudolf Štajner je jako verovao do ubeđenja čak, da svaki
čovek treba duboko-umno da sagledava i posmatra najpre samog sebe, zato jer je
svaki čovek mali svet i celina, onaj mali mikrokosmos, a opet celina , zrno-zrnce,
a celo zrno…Ali naglašava da to samoposmatranje treba i mora da bude
kontrolisano, jer jedino tako čovek mikrokosmos, zrnce, čestica, trunka, može
razumeti ovaj naš vliki svet ili makrokosmos, čije ogromne celine smo mi tek mali
detalji, zrnca jedne grandiozne Pogače... Isto tako ovim kontrolisanim
osmatranjem i posmatranjem, dakle, sagledavanjem, može se doći do shvatanja i drugih odnosa, recimo odnosa koji postoje
između svega onoga što je duhovno u jednom živom organizmu ili ljudskom biću i
svega onoga što jeste duhovno u našem ogromnom Kosmosu...
Zato Rudolf Štajner lepo veli: “Ceo svet osim čoveka
je zagonetka, zapravo svetska zagonetka; a sam čovek je rešenje”…
Rudolf Štajner se jako mnogo ugledao na pesnika Getea,
njime se oduševljavao posebno učenjem o stalnim promenama i preobražajima,
ciklusima metamorfoze, a svega onoga što je sazdano i stvoreno, posejano,
zasađeno, itd... I ne samo Geteom. Rudolf Štajner beše fasciniran još i matematikom,
tako da je sa 9 godina u rukama držao prvu
knjigu iz oblasti matematike Geometrija i u tome je pronašao neizmernu sreću i
svako životno ispunjenje…
Godine 1925 napisao je svoju autobiografiju pod
nazivom “Moj životni put”… U toj knjizi kazao je Rudolf Štajner: “Kada bi se moglo
živeti u stvaranju čisto unutrašnje
spoznatih oblika, bez uticaja spoljašnjih čula, bilo bi to dovoljno da budem
izuzetno zadovoljan”…
Dok je iščitavao Getea navođen je na svet čulnih iskustava, ali od
časa bljeska (prosvetljenja) kada upozanje matematiku biva naučen da treba
tragati za svim onim što je skriveno, tajanstveno, duhovno, nevidljivo, a te spojnice
nalazi u temelju čulnog sveta...
Zato je rekao Rudolf Štajner: “Čovek mora kao
geometriju u sebi da nosi saznanje o
duhovnom svetu”…
Rudolf Štajner neće skrivati svoju fasciniranost brojevima,
tablicama i klasifikacijama, a to će biti primetno i u antropozofskom Štajnerovom
učenju o čoveku... Postoji ljudska suština, a nju je Rudolf Štajner podelio na čak
4 dela ili sfere shvatanja. Prvo je fizičko telo, zatim sledi eterično telo, pa
astralno telo, i na kraju ja-telo... Svaki čovek na 3 načina može uspostaviti
po Štajneru konekciju, vezu ili kontakt, svoju ostvarenost i stvarnost sa onim
što ga okružuje, i ti načini se mogu postići prvo kroz predstave, dalje kroz osećanja
i emocije, i na kraju kroz namere… A sve
to dalje stoji u jako bitnoj i suštinskoj neprekidnoj prepisci i komunikaciji
koja se odigrava putem nervnih sitemskih funkcionalnosti, a povezano je sve i sa
bio-dinamičnim ritmom života i zavisi i od toga kako dolazi do procesa razmene
materije, itd…
Po Rudolfu Štajneru trostruki čovek može imati 12
čula čak, a egzistencija takvog čoveka može da se podeli na biće ono koje je
postojalo pre svog rođenja, dakle to je biće postojanja. Zatim sledi drugo biće
ono koje postoji između časa rođenja i smrti, a na kraju treći čovek bio bilo
ono biće posle smrti… Rudolf Štajner je jako verovao da se čovek posle smrti
ponovo rađa, tj. iznova se rađa čovekova duša i to onako kako je Štajner izneo
1913 godine, i ponudio kao rešenje društvu teozofskom...
Teozofija bi filozofski gledano bilo svo ono saznanje
o Bogu i svim božanskim stvarima, a koje se jako stiču putem intuicije,
mistično, i to tako što se radi na produbljivanju unutrašnjeg života... Isto
tako, teozofija može još biti i saznanje o poreklu, pomoću nje može se odrediti
čovekova budućnost, ali i budućnost cele planete Zemlje i svih ostalih Planeta…
Saznaje se o sunčevom sistemu, uči se o tome kako će iznova doći do ovaploćenja
čovekove duše, uči o životu nakon smrti, o bolestima, o spiritizmu, o hipnozi,
itd...
Teozofija je stara, drevna, pa je vidimo prisutnu
još u starom veku i u Indiji, i u Egiptu, i u Grčkoj…
Rudolf Štajner je još učio da su deca bića i njih su
nešto kasnije poslali bogovi u stanje ovozemaljskog postojanja i egzistencije, i
zato je za decu govorio da su oni glasovi i glasnici došli iz duhovnog sveta i
oni su onaj bezazleni glas koji će kazati o svemu onome što ljudi nisu još doživeli...
Ovakvo učenje i sve što je Štajner dao u zaključcima svojih antropozofskih i
teozofskih rešenja, bilo je osporavano u pedagoškoj praksi, koja se tretirala
po Valdorf školskim sistemim. Negovalo se životno pravilo koje glasi: ”Čovek ne
treba da razmišlja samo glavom već i celim telom” - i time je bitan akcenat
stavljen na muziku, sport i zanatski, praktični deo nastave. Nisu postojale pojedinačne
ocene i individualno vrednovanje, već se davala godišnja ocena i to to ocean
zbirna, dakle kolektivna ocena i vrednovanje, a koje su rimovane izreke u
svedočanstvima učenika i đaka... Sam Rudolf
Štajner za školsku nastavu tog tipa reče
da jeste vrsta velike Božje službe…
Rudolf Štajner umire 30 marta 1925 godine u
antropozofskom obrazovnom centru “Geteanum” u Dornahu, kod Bazela, u Švajcarskoj,
u 64-oj godini života... Ovaj atelje sam je projektovao, a završen je tek 1927
godine…
Коментари
Постави коментар