.jpg)
Vratimo se nazad u XIX vek, u vreme kada je živeo,
stvarao i otkrivao tako ogromne stvari za čovečanstvo francuski hemičar i
biolog Luj Paster.
Bio je to čovek koji se upitao: zašto “dolazi do
varenja voćnih sokova” i “zašto truli voće”?... Do tada postojali su tek neki
odgovori na upitanosti ove, ali oni nisu uvek bili adekvatni ni za Pastera samog
zadovoljavajući, te stoga mladi Paster želi da kroz mikroskop posmatra
“tragove” truljenja i varenja. Paster “nije verovao ustaljenom mišljenju na
univerzitetu po kome su mrtvi fermenti u organskim materijama izazivači varenja
i truljenja”... Zato Paster poželi sam da dozna kavi procesi se tu dosita
odigravaju, dešavaju, a nešto kasnije postaće “osnivač mikrobiologije i
imunologije”…
Nastavio je da posmatra kroz svoj mikroskop i počeo
seriju novih eksperimenata radeći “s pokvarenim i uskislim namirniciama”... Tada
će doći do otkrića jednoćelijskih živih bića veoma sitnih, dakle majušnih, koja
su se pojavila u ovim oblicima: kao loptice, vijuge i štapići. Svoja prva
otkrića Paster je objavio već 1863, a tada je imao 41 godinu. Još je kazao da
se ta bića razmnožavaju deobom, ali samo ukoliko su izolovana od vazduha, a
našao je da u kontaktu sa vazduhom dolazi do rastvaranja “belančevine u
sokovima i hrani”. Te male mikroorganizme Paster će nazvati “gljivice koje se cepaju”,
a kasnije to dobija naziv “bakterije ili mikrobi”...
U svojoj laboratoriji u Parizu izučavao je “fermentacije
mleka i vina”. Kada je došao do otkića “gljivica koje se cepaju”, uočio je da
one ne trpe toplotu i tako vršio zagrevanje tečnosti i otkrio da se time klice
uništavaju i na taj način je sprečio “rastvaranje njihovih sastojaka”. Godine
1863 publikovao je studiju pod nazivom “Bolesti vina” i tu dao opis “kako sirćetna
gljivica pretvara alkohol i u sirćetnu kiselinu i tako utiče na vinsko varenje.
I pokazao je svojim začuđenim zemljacima kako se zagrevanjem vina, za samo
nekoliko minuta, u zatvorenoj flaši na 69-75 stepeni Celzijusovih sprečava
kasnije njegovo kvarenje. Isti postupak dobijanja dugotrajnih proizvoda, doduše zagrevanjem na
samo 55 stepeni, predložio je 1870… u jednoj studiji o pivu. Danas se termički
obrađuju mleko, voćni sokovi, pa čak i pivo – postupak je nazvan po njegovom
pronalazaču: PASTERIZACIJA”…
Ako osmotrimo život Luja Pastera, evo šta nalazimo.
Rodio se 1822 u francuskoj Juri, u gradu Doleu i bio je sin posve običnog
štavitelja kože, a da nije bilo pomoći dobrostojećih prijatelja ovo dete se ne
bi moglo školovati. Tako završava gimnaziju, te odlazi na studije, a u Parizu
stiče znanje iz priodnih nauka u razdoblju od 1843-46, a već 1847 dobija zvanje
doktora fizike i hemije. Sa 27 godina postao
je profesor hemije na univerzitetu u Starzburu, koji će poneti kasnije njegovo
ime. Tu se ženi rektorovom ćerkom Mari Loren, sa kojom će imati petoro dece.
No, nažalost, troje dece izbubiće zbog tifusa, i ko zna da li je to onaj okidač
koji je Pastera naterao da se posveti proučavanju “izazivača bolesti”... Iz
Strazbuga preselili su se u Lil gde Paster 1857 postaje profesor. Nakon toga
sele se u Pariz, gde postaje direktor pri Višoj pedagoškoj školi…
Godine 1870 Paster spašava industrijsku proizvodnju
svile u Lionu, jer je uspeo da otkrije “izazivača bolesti sviloprelje zbog koga
je uginuo veliki broj skupocenih svilenih buba”. Ali, na samo dve godine pre
ovog otkrića, Paster je 1868 doživeo prvi moždani udar, a za posledicu zadobio oduzetost
jedne strane tela. Iako ima tek 48 godina i moždani udar iza sebe, to ga nije
zaustavilo da proučava “svet sićušnih mikroba”. On nije bio medicinar, te je
stoga nailazio na poteškoće da uveri lekare u svoje epohalne ideje, kao što je
recimo ova: “… da svoje hirurške instrumente treba da prokuvaju zbog opasnosti
od infekcija i klica”. Paster beše vrlo
“ubeđen da su mnoge bolesti prouzrokovane mikrobima” i znao je za engleskog
seoskog lekara Edvarda Dženera, koji je umro 1823, dakle kada je Pasteru bilo
nesmal godinu dana, a koji je godine 1798 “pronašao vakcinaciju kravljim boginajma
protiv pravih boginja, i razmišljao o mogućoj imunizaciji umanjenim dozama
klica bolesti”…
Godine 1877 u maju mesecu Luj Paster “u Puji le
Floru kod Meluna pred zadivljenom grupom prirodnjaka, lekara, veterinara,
činovnika i seljaka (izvodi) prvi
KONTROLISANI EKSPERIMENT s organskom vakcinom protiv antraksa. Tada je dokazao
da infekcije ne nastaju spontano (što je bilo opšteprihvaćeno mišljenje). Već
da ih izazivaju klice. Antraks je… bakterijsko oboljenje kopitara sa
specifičnim pustulama na koži i sluzokoži, ali se ipak može preneti na čoveka.
Iz Pasterovih početaka s vakcinom protiv životinjskog crnog prišta do danas se,
nažalost, nije razvio SIGURAN SERUM protiv bacila antraksa koji bi imao
neznatna sporedna dejstva. Ti izazivači su IZUZTENO OPASNI za čoveka kada ih
udahne”… Ono što Paster ipak jeste uspeo da napravi još 1880 godine bila je
vakcina “protiv ptičje kolere”…
Najveći uspeh Paster ipak postigao “s vakcionom
protiv strašne bolesti besnila kod ljudi” i već posle primene prvih vakcina te
1885 “i poslednji lekari sumnjivci bili (su) uvereni u genijalne ideje ovog
prirodnjaka. Time je konačno otpočelo doba imunoloških istraživanja”…
Paster radi kao profesor na Sorboni, društvo ga
izuzetno ceni, čak napreduje i dobija visoko zvanje “oficir Legije časti”.
Godine 1868 dodeljen mu je počasni doktorat medicine od strane univerziteta u
Bonu, ali “iz protesta protiv ‘varvarstva’ Nemaca za vreme Nemačko-francuskog
rata (1870/71)” doktorat vraća... Onda je njegova država Francuska već 1888
poklonila Pasteru istraživački centar u Parizu, a koji je nazvala njegovim imenom
– “Institut Paster”…
Paster je napustio svet krajem septembra 1895, u
73-oj godini života, podlegavši posledicama moždanog udara. Paster nikad nije
dobio Nobela, jer je nagrada počela da se dodeljuje tek od 1901. Revoluciju
koju je Paster pokrenuo u biologiji i
medicini, zaslužuje i više od Nobela. Tu nagradu dobiće 1905 Nemac Robert Koh,
koji je nastavio da razvija Pasterove velike ideje dalje…
Коментари
Постави коментар