.jpg)
Austrijanac Victor Schauberger (1885-1958) bio je
filozof, prirodnjak, inženjer šumarstva, pronalazač, eksperimentator i neko ko
je pionir u primeni biomimikrije. Ono što je od svih nas unapred zatražio, a još
od svog doba, bilo je da što bolje upoznamo svoj svet prirode i okoline, okruženje,
valjda po istoj onoj logici po kojoj upoznajemo i sami sebe. Sve te zahvalnosti
povratku prirodi, ali na pravi, a ne na eksploatatorski način danas i odvajkada
dugujemo ogromnim delom samom Victoru Schaubergeru, koji je svojom intuicijom i
metodom samoposmatranja naučio tako mnogo o svim efektima i procesima koji se
odvijaju unutar vode. I zato ga nazivaju još i šamanom i onim koji je putem
posmatranja znao šta treba naučiti od divljih i nezagađenih predela Alpa kojima
je bio okružen.
Učeći nas kako se sve posmatra piroda, ostavio nam
je do danas geslo koje kaže: ”Posmatraj i
kopiraj prirodu”. Koliko smo odmakli danas u tom svom samoposmatranju i imitacijama?
I kao je moguće da smo došli na sami prag ili rub, ivicu nikad većih prirodnih,
ali i svih drugih civilizacijskih katastrofa, propasti, kataklizme?...
Kada je trebalo po očevoj želji i nagovoru da pođe
na Šumarski fakultet kategorično je odbio kazavši kako ne želi da izgubi dar
svoje razvijene intucije, jer nije želeo da postane kao jedan od ondašnjih
akademika tako uobražen i arogantan ili nadut od zvanja više nego od znaja, a nije
mu bilo ni potrebno da ga neko proglasi ekspertom dotične neke oblasti. Imao je
vizionar Victor Schauberger previše dara, posebno dara i talenta za inženjerske
osposobljenosti i talente. Bavio se dakle razvijanjem i unapređivanjem ekološke
tehnologije, a njegova najveća strast bila su otkrića vezana za vodu, kao i
samo istraživanje vode. Nešto slično posle radio je i čuveni dr Masuro Emoto
(1943-2014) iz Japana, koji je pokazao koliko voda ima moć i snagu pamćenja, te
treba voditi računa kakve poruke puštamo u vodu koju pijemo…
Još u ono vreme, a dakle u prvoj polovini XX veka
između dva velika svetska rata upozoravao je Victor Schauberger na mnoge destruktivne
i loše izvore energije, koji postaju pretnja čovečanstvu i prirodi njegovoj. I tada
je počeo govoriti o postojanju čak dva glavna izvora energije, s tim što je jedan
vodio unapređivanju, a drugi je pretio da našteti životu…
Victor Schauberger je proučavao prirodu u svoj
njenoj celovitosti, a to znači da je svaki njegov pristup samoj prirodi bio
holistički, sveobuhvatan, celovit. Kazao je da u prirodi postoje dva načina
kretanja. Prvi je spoljašnji i taj šireći tok koristio se za razbijanje, a drugi
je spiralni tok i on ide ka unutra, a njega priroda koristi za izgrađivanje i
energiju. I dok prvi tok proizvodi energiju, on je ipak jako destruktivan po
životnu sredinu…
Victor Schauberger još upozoravao da ukoliko čovek,
ali i čitav ljudski rod, dakle čovečanstvo prezre sve same prirodne puteve, onda
će ga to odvesti i dovesti na sam prag, rub, ivicu ekoloških katastrofa i uništenja,
kataklizmi. Verovatno na tom pragu ili rubu već poodavno samo stojimo i ćutimo
hipnotisani. Na krajnji ishod energetskih procesa itekako utiču i najmanje promene
u temperaturi, govorio je Victor Schauberger. I zato je potrebno da dolazi do sve
veće ravnoteže između sila privlačenja i odbijanja, a unutar polarizovanh čestica
atoma, i to je ono što Victor Schauberger opisuje kao motor sagorevanja. Imao je
mnoge vizije i poglede unapred, ispred svog vremena, a u jednoj je kazao da
svako ono čovečanstvo koje bude radilo unutar okvira zakona prirode, biće dakle
čovečanstvo koje će preživeti, jer ukoliko se ikad izađe izva prirodnog okvira
i toka, onda se iznova mora pronalaziti i tražiti put, a otrkiće jednog takvog
puta samo dalje znači da se još može opstati i nekako preživeti. Izvan
prirodnog puta, toka i okvira neće biti moguć opstanak, a dakle ni život...
Victor Schauberger rodio se 30 juna 1855 godine
(mada na srpskoj stranici Wikipedie stoji da je u pitanju 30 jul!). Završio je
gimnaziju u Lincu, gde će umreti 25 septembra 1958 godine, odmah po povratku iz
Teksasa. Bio je jedno vreme šumar i mnogo je brinuo o zdravlju netaknitih šuma
Austrije. Pošto je odbio da se povinuje očevoj želji i nije otišao na
studiranje šumarstva, ne želeći da otupi svoju intuiciju napamet učeći mnoge i
mnoge suvoparne moderne teorije, on se odlučio da sam uči od svog najboljeg i
najvećeg Učitelja Prirode, i da pažljivim posmatranjem, a putem svoje intuicije,
marljivo sve izuči opsežnim posmatranjem mnogih prirodnih pojava i drugih
fenomena...
Godine 1911 zapošljava se najpre kod princa Adolfa
zu Schaumberga-Lippea i postaje nadzornik ili čuvar njegovih bogatih šuma. Zatim
je otišao u Prvi svetski rat od 1914-18 godine i tu bio ranjen. Posle rata vratio
se ponovo u službu kod kneza, koji je posle kolapsa, a nakon Prvog svetskog
rata počeo nekontrolisano da seče svoju šumu, kako bi nadomestio sve svoje finansijske
poteškoće. Godine 1922 princ je raspisao i nagradno takmičenje tražeći čiji će
se to način transporta trupaca pokazati kao manje rasipan i oštećen. Victor
Schauberger je tada razvio svoj genijalni sistem transporta iskoristivši kretanje
vodene zmije (primena biomimikrije) i osvaja nagradu. Ali, od tada na njega su ljuti
mnogi inženjeri, i to oni koji zastupaju samo konvencionalne metode, a
neprijateljski su prema njemu raspoloženi i mnogi akademski naučnici ili ti
eksperti, jer su njegove ideje po njima uvek bile samo pseudonaučne ili
nekonvencionalne. Tvrdio je da su vazduhoplovni i pomorski inženjeri pogrešno
dizajnirali propelere, i kazao kako tu nije sve na svom mestu (jedan od lošijih
primera primenjene biomimikrije)…
Godine 1928 zalužan je Victor Schauberger i za izgradnju
nekoliko flotacionih postrojenja, ali ne samo u rodnoj Austriji, već i u
Jugoslaviji i Bugarskoj. Govorio je zašto je važno u poljoprivredi koristiti
bakarni alata i plugove, jer je to topao materijal, te on utiče da vegetacija
bude što jača, a time se poboljšava samo zemljište, prinosi useva su veći, dok svi
drugi, a gvozdeni alati i alatke dovode
do sve manje produktivnosti zemljišta i tla…
Godine 1933 objavio je knjigu pod nazivom “Naš
besmisleni trud – Izvor svetske krize”, gde je počeo sa kritikama savremene
naučne ideje i tehnologije. Dakle, Victor Schauberger je još pre Drugog svetskog
rata predvideo ili tačno unapred video kako će sve doći do kolapsa ove naše
velike civilizacije i njenog progresa, jer nas je upozorio koliko sve ona ume i
može da bude nabusita, arogantna i destruktivna, razarajuća, uništiteljska,
pošto joj je glavno, primarno izgleda bilo da samo kontroliše i eksploatiše prirodu
i njene resurse, jer nije imala dovoljno sluha da bolje shvati i razume kako je
u toj istoj prirodi sav živi svet uzajamno dobro povezan i sve zavisi jedno od
drugoga, a u tom neprekinutom lancu kruženja materije i energije koji ničim ne
sme biti povređen, prekinut ili oštećen, a kamo li totalno uništen...
Victor Schauberger radio je na razvijanju i
unapređivanju uređaja i strojeva, dakle mašina pomoću kojih će biti moguće
iskorišćavati prirodne energije ili energije same prirode, ali bez uticaja
nekih spoljašnjih izvora energije. On je zaprvao još tada poželeo da oslobodi čitav
svet i čovečanstvo iz kandži ropstva i okova centralizma i zamki rasipničkih
izvora energije, obezbeđivanjem domaćih turbina i uređaja za klimatizaciju
životne sredine i vode…
Živeći u vreme 30-ih godine XX veka, nije mogao, a
da ne privuče pažnju nacista, posebno samog Hitlera koji je dobro bio upoznat sa
svim njegovim istraživačkim radovima. Morao je da razvije neke moćne turbine za
korist i potrebe Trećeg Rajha, i tada je znao da se za sve to koristi radna
snaga iz koncentracionih logora. To je naravno mrzeo, ali nije mogao da im se odupre,
jer su mu zapretili životom. Još 1934 godine sastao se sa Hitlerom i tada su
razgovarali o principima poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. I prvo je odbio
da radi za Treći Rajh, ali su mu onda kazali ukoliko to ne prihvati biće obešen.
I tako je dakle nateran ili pod pritiskom prinuđen da se prihvati posla. Godine
1941 prinudno je zatvoren u mentalnu bolnicu i stavljen pod veliki nadzor SS-a,
a sve to mogao je da zahvali intrigama koje su oko njega plela gospoda iz
Bečkog udruženja inženjera…
Nije prošao mnogo bolje ni sa Amerikancima, a oni su
ga skupo koštali života. Posebno nije dobro prošao sa njihovim špijunima i obaveštajcima, lovcima na “nacističke” naučnike,
koji su već 1945 godine odmah zaplenili sve njegove istraživačke radove, a onda
su ga navodno najljubaznije moguće pozvali te 1958 godine da dođe na tobožnju saradnju.
Naivno je tada poverovao da su njihove namere dobre, a tamo je već shvatio da mu
ti isti Amerikanci ne mogu nikad biti partneri, a na tako važnim projektima kao
što je unapređivanje njegovog istraživačkog programa. Otkrio je tada
poražavajuće da Amerikanci samo žele da oduzmu njegove patente, nacrte i ideje,
ratne mašine, intelektualnu svojinu, sve isto ono što su uradili svim velikim
naučnicima, posebno Nikoli Tesli. I tako je prisiljen da potpiše te da im ustupi
svoje delo, a kad im je pokloni to svoje pravo na svoje sve izume, patente, oni
su ga pustili da tako slomljen i utučen ode svojoj kući. A došavši svojoj kući
tako osiromašen i devalviran, opljačkan, umro je u roku od 5 dana vidno
razočaran, slomljenog srca. Poseta Teksasu razvršila se velikim sporom sa domaćinima,
i tako je bio primoran još jednom u životu da se svojeručno odrekne svoje celokupne,
a posle rata zaplenjene dokumentacije i da sve postane svojina SAD-a...
Sin Victora Schaubergera Valter postao je fizičar, i
on je osnovao “PKS” ili ”Pitagorin sistemski institut Kepler”, koji je pratio
matematičke zakone, posebno svetu nauku geometriju, i fiziku samog Keplera.
Richard St Barbe Baker inače stari Victorov prijatelj i pionir u pošumljavanju
šuma, pokušao je da dovede njegovog sina Valtera u Britaniju da ispriča o istraživačkom
radu svoga oca. Ali su sve te ideje odbačene kao neprikladne za konvencionalnu
fiziku...
Olof Alexandersson kada je čuo za postojanje “PKS”-a
u Švedskoj je objavio knjigu 1976 godine pod nazivom “Živa voda”. Porodica
škotoskog porekla Coats, najpre John Coats inače međunarodni predsednik Teozofskog
društva, a onda i njegova supruga Betsan Coats zainteresovana za mnoga pitanja iz
oblasti ekologije, upoznali su 1977 godine Valtera i tada započinje projekat
prevođena dela Victora Schaubergera. Tada je Betsan upoznala svoga sina
Callum-a sa Valterom, i u narednih 17 godina prevođeni su ovi plodni spisi, a
zadnja od 5 knjiga objavljenja je 2000 godine. Zbog one saradnje sa nacistima
Victor Schauberger dugo ostaje nepoželjna osoba (persona non grata) i tako tek
krajem 1980 godine njegove ideje počinju da se šire više i u zemljama nemačkog govornog
područja. Godine 1996 objavljenja je knjiga “Žive energije”...
Victor Schauberger upozorava da ukoliko budemo loše
postupali sa vodom (rekama, morima, okeanima, itd.) biće to glavni uzrok svih
naših propadanja, posebno propadanje kulture i civilizacije, a tako ćemo zapasti
i u sve veće probleme sve lošijih i sve većih zdravstvenih problema. Govorio je
da je život nalik jednoj velikoj drami, ali u toj drami života svi živi
organizmi dakle imaju svoje uloge, a zapravo svaka živa ćelija i svi molekuli
vode mogu da zazvuče tu kao muzičke note, i tek tada u tom zajedništvu sve postaje
samo muzika života. Mada samo poneka ta ista muzika može biti i puna nesklada,
ali generalno gledajući ta muzika jeste ipak harmonična, skladna, a nju izvodi
jedna jako složena i prirodna orkestarska kreativnost...
Ukoliko dođe do oglušivanja, bojazan je da će naša
civilizacija i kultura doživeti svoj slom ili krah, te tako i svoj konačni ili totalni
kraj. Kroz taj slom mora se dakle proći, a kako bi dalje mogli još više da
cenimo samo vođstvo i svu ovu pionirsku i lidersku pronicljivost koju nam je
dao Victor Schauberger, a dao nam je svojim istraživačkim radom. Mi danas
živimo svoj veliki razvod i razlaz od prirode, a cena svakog razvoda i udaljavanja
jeste jedan užasan i posebno težak dalji ishod. Naša Majka Zemlja ili boginja Geja
postala je žrtva nikad veće bahatosti i vandalizma, pohlepe, te tako danas prirodu
skoro u svemu pogađaju mnogi i mnogi disbalansi, tj. poremećenosti, neravnoteže,
a sve je to previsoka cena koja se plaća posle onolikih eksploatatorskih
izmučavanja i iscrpljivanja, pa su i mnogi resursi skoro na ivici, te nema više
šta da se eksploatiše kao recimo pre 100 ili više godina. Potrošili smo svoje
važne resurse, prirodna bogatstva, pa ipak čovečanstvo mora uzeti sve u svoje
ruke, te opet kao nekada u neka mnogo zlatnija vremena dobro zaigrati svoju
važnu ulogu, gde će svaki čovek postati čuvar prirode, čuvar zemlje, čuvar zemljišta
tla, čuvar voda, čuvar slivova, čuvar tokova, jer jedino tako može doći do
nekih većih ili velikih promena, a najpre promena naših pogrešnih stavova. Zar
nismo, a kako se sve više primećuje kao društvo i čovečanstvo podbacili
žestoko, jer nikad nismo postali previše zreli, ni sazreli, ni omudrali da bi preuzeli
sve svoje obaveze i odgovornosti, a posebno nismo zreli za sve ono što nam je Victor
Schauberger ostavio kao svoje energetske uređaje, jer nismo iskoristili priliku
da se uskladimo, izbalansiramo i povodimo prema modelu same mudrosti prirode...
Victor Schauberger kazao je: ”Jednostavno treba
razmišljati za 180 stepeni u suprotnom smeru”. Njegov najveći učitelj bila je
rpiroda, a na “YouTube” kanalu se može naći istoimeni film sa engleskim titlom
pod nazivom “Priroda je moj učitelj – vizija Victora Schaubergera” u trajanju
oko 40-ak minuta. Ostaće zapamćen kao veliki čuvar planete Zemlje, i onaj koji
je znao da više nije primarno pitanje - da li je nauka nekad pogrešila, već je osnovno
pitanje sada: koliko nauka i dan danas greši. Njegov jedini učitelj bila je priroda,
a najvažniji izvori samo one prirodne slobodne energije koje ništa ne zagađuju
ovde. Govorio je da života nema ukoliko izostane pokreta i kretanja i toka, a
spirala je planetarni osnovni pokret, a tako se spiralno kreće i voda i krv u
čoveku, te život na zemlji zavisi od čistote vode, kao što i život čoveka zavisi
od čistote njegove krvi. Godine 1930 radio je na mašini za prečišćavanje vode.
Pored Amerikanaca za njegov rad bili su jako zainteresovani i Rusi. Vrativši se
iz Amerike, a na 5 dana pred svoju smrt, kazao je Victor Schauberger slomljenog
srca: “Uzeli su sve od mene, sve, tako da više ne posedujem čak ni svoje sopstvo”.
Jedini naš put i opstanak i preživljavanje jeste samo povratak prirodi...
Izvori: ”www.schauberger.co.uk; "pks.or.at"; “Wikipedia”;
Коментари
Постави коментар