.jpg)
Spada u višegodišnju zeljastu biljku, a ima jake maljave
listove, a cvetovi se javljaju u mesecu junu i julu, počesto su ljubičasti, a mogu
biti i beli. Ovo je takođe mediteranska primorska biljka, kao ruzmarin i
lavanda, a koje možemo gajiti u saksiji ili žardinjeri u našim kontinentalnim
uslovima.
Žalfija je jedna
od 32 izabrane lekovite biljke o kojima nam najviše piše Marija Treben u
svojoj knjizi “Zdravlje iz Božje apoteke”. Najviše od žalfije koristimo list i
taj čaj kuvamo onako kako piše kod Marije Treben kao i svaki drugi čaj, mada
smo nekad čaj od žalfije kuvali samo onako kako je to govorio jedan takođe veliki
pobornik prirodnog načina lečenja lekar Rudolf Brojs, koji je od svih biljaka
najviše forsirao i cenio žalfiju, pa ako već pravite ovih dana neku svoju
biljnu mešavinu obavezno u nju uvrstiti treba i žalfiju.
Žalfijom se leče mnoge upale ždrela i usne duplje, i
često se tim čajem samo ispiraju usta kod nas, i tako sve dok nismo jednom čuli
za Rudolfa Brojsa žalfiju smo više koristili kao dobar ispirač za usta, a slabo
se ko usuđivao da proguta taj opori i gorki čaj. A taj čaj jačao bi našu usnu sluzokožu
i imao je izuzetna antiseptička dejstva. Čajem od žalfije lečile su se i mnoge
srčane tegobe, kao i upale sinusa i drugi upalni procesi disajnih puteva…
No, da oslušnemo šta nam je sve Marija Treban u svojoj
knjizi otkrila o žalfiji. Najpre tu vidimo da ova biljka ima više različitih
imena, te se zove još i: kadulja, salvia, kaloper, kalaver, džiger trava.
Poreklo ove biljke jeste sa područja južne Evrope, a može izrasti u visinu do
70 centimetara. Ova izuzetno lekovita biljka voli dosta osunčana mesta i to mesta
koja nisu izložena jakim udarima vetra. Ova biljka pošto potiče sa toplog mediterana ne podnosi mnogo naše surove mrazeve,
ali ako se zimi zaštiti može preživeti napolju.
Ja nisam ničim pokrila biljku žalfije, ali je malo izdignuta
od mrazovitog smrzlog tla i uspešno je prezimela zimu živa. Još na početku XIV
veka postojao je i ovakav stih, koji je citirao tako često i Rudolf Brojs: ”Zašto čovek mora da umre kad u bašti raste
žalfija?”. Sam latinski naziv ove biljke znači: lečiti i ozdraviti…
Marija Treben dalje u priči o malom Hristu pominje da
je Bogorodica bežeći od Irodovog mača molila svo poljsko cveće da joj pomogne i
podari neki zaklon, a jedino joj žalfija tada od svih biljaka dade sklonište i
tu se Bogorodica sa malim Isusom spašava
Irodve potere zahvaljujući žalfiji. Prošli su pored njih i uopšte ih nisu videli,
a na kraju ove minule opasnosti Bogorodica blagoslovi biljku žalfiju i reče joj
da će to biti čovekova najomiljenija biljka. I tako je žalfija dobila moć
velike biljke isceliteljske, još od tada, a spašavala je ljude od svake sigurne
smrti…
Ukoliko pijete čaj od žalfije svaki dan, on će vas
dakle ojačati, a zaštitiće vas takođe od moždanih udara kao i bela imela,
pomoći će vam kod svake oduzetosti, kod svake slabosti, kod raznih grčeva, kod
bolesti kičme, kod oboljenja žlezda, kod podrhtavanja nekih udova, kod bolesti
jetre, a leči još i nadutost, takođe čisti krv, a disajne puteve i organe čini prohodnim,
leči želudac, jača apetit, leči poremećen rad creva, leči proliv, a kad vas ujede
neki insekt treba u ruci brzo izgnječiti listić žalfije ako je pri ruci te previti
kao oblog na mesto ujeda.
Čajem od žalfije mogu se dakle ispirati usta, grlo
ili žderlo, dakle krajnici, zubi, a pomaže i kod paradentoze i krvarenja desni i
kod raznih drugih plikova usne šupljine. No, žalfija je omiljena začinska mediteranska
biljka, takođe...
Коментари
Постави коментар