8 APRIL 2025…

Juče 7 aprila 2025 uklonjena je tegla sa jednim batatom i ostala su još dva batata u dve tegle još dve uzdanice da puštaju nove mladare…

A danas 8 aprila 2025 sam u još 9 čašica posadila sve one mladare koje sam poskidala sa trećeg batata onoga koga sam iz procesa rasta isključila jer sa njega je juče poskidano sve što je tu imalo. I tako se moj broj batata u čašicama popeo sa 36 na 45 komada...

Juče naše drage koke nosilje nisu snele čak ni ono jedno jaje, a to je dakle prva nula od 24 februara (mesec mart nije imao ni jednu nulu ni jedan prekid ni jedan zastoj) kada su nam zadnji put koke dale samo nulu, jer od tada od koka smo imali uvek najmane jedno jaje ili pak više jaja dnevno. Ali, zato su danas pronele bolje i podarile nam 4 jajeta…

Desi se da uleti po neki mali vrapčić ali to je kratko i retko posve malo...

Prvo napravim tortu posle doručka, i pripremim divnu nagradu-poslasticu za drugu užinu (biće to pravi melem na sav današnji slatki umor) kada inače pozavršavam masu svojih avlijskih velikih prolećnih radova (rasturanje komopsta i košenje prve zelene trave praga mog)…

No, danas a ni juče nisam ni pomislila da ću sve to tako brzo i lako postići. Dan je prohladan ali i sunčan te malo oblačana te ponovo sunčan te vetrovit sve u svemu dan hladan a tu je obavezna tanja zimska jakna i naravno moja omiljena topla zimska kapa na glavi...

Posetim “Hirošimu” u prvim jutarnjim satima kad malo topli oko 9 sati na blizu 15 stepeni jutros u plusu te naberem salatu i rukolu i nahranim koke nosilje salatom…

Onda se latim vila grabulja i ostalih alatki i krenemo mam i ja u svoju kompostičnu avanturu - da kopamo i prenosimo kolicima iz levog ugla u kome je krupniji otpad čak 4 kolica onog optada krupnijeg iz levog ulga, a onda i peta kolica preteramo sa komposta iz desnog prerađenog ugla kao završni sloj te napunimo novi mali setveni krevetić koji je spreman za koji dan da se nečim novim zaseje – tikvicama najpre onim ranim...

I onda usledi totalno raznošenje komposta vreme je da se tu počisti svaka mrvica, sve to preostalo. I najpre se sve kompostom napuni iznutra u “Hirošimu”, a onda nešto malo komposta preostalog oko 3-4 kolica završe kao lepši sloj završni u našem velikom najvećem setvenom boksu ili bundevištu ili tikvištu...

Pre nego što smo u najnoviji setveni krevetić nasule četvora kolica krupnijeg komposta i one slojeve iz dvorišta KOKO ŠINJCA onu izbačenu “kaljavost” koja je puna izmeta i raspalog lišća od jesenas – postavile smo po dnu karton i tako odvojile sve od trave. A pre svega toga uvezala sam sva 4 posložena presma sa sva 4 ugla tankom žicom da budu uvezani i spojeni…

Onda smo unosile po kofe pune komposta u “Hirošimu” i tamo smo naslagale malo više nego što nam sada treba (ne neke iste linije trenutno slobodne) ali ćemo sve kad se neke površine zasejane oslobode ili očiste poravnjati te svuda dodati još po malo...

Čisteći i unoseći danas compost u onom preostalom dnu u tom malom ćošku naše preostale male kamare komposta nađem prvo jednog većeg slepića a onda u toku čišćenja do kraja do zemlje nađemo još 4 a dakle ukupno ih je bilo tu 5 komada (izgleda čitava jedna porodica ili jedna majka sa svojom decom), a onda sam svakoga polagano bez povređivanja i bez straha prvo pokušala fotografisati, ali nisam uspela sve, lopatom onda iznela izvan komposta i pustila u neku ničiju veću travu i brlog…

A ja sam se konačno lepo na njih navikla, uvek se pitam gde li su, neka mi se ne pojavljuju (ne volim gmizavce), neka me ne diraju kao ni ja njih, a majka je paničila i zove ih zmijama. Nisam ni jednog presekla lopatom (neke debele bele crve jesam ali samo malo slučajno) niti ubila i to mi je drago (a mogla sam, no nisam jer verujem da se oni ne trebaju ubijati)…

I živi su vraćeni na svetlost dana, u prirodu – proleće je neka se trgnu, probude. A bili su tromi (ne svi neki), još uvek pod zemljom beli fali im sunca više, zaronjeni u toplom u mraku u vlazi a na suncu su delovali neki (ona dva bačena na nečiju hrpu piljevine) beživotno a onda su se otkravili i malo vijugali, počeli roniti u piljevinu…

Pored slepića bilo je u našem kompostu dana mnogo buba mokrica, nekoliko stonoga, jedan rovak koga je mama ugledala i ubila munjevito mnogo glista mnogo belih crva koje povadim iz komposta koji unosim kad god ih ugledam a onda ih vratim u novi compost u novu podlogu koju započinjem danas da ponovo sve razgrađuju, jer te debele mesnate crve čuvam i prenosim generacijama na isto mesto ne bacam ih prenosim ih ponova a ako slučajno ih unesem u “Hirošimu” u kofi u kompostu ja ih lepo vratim na compost, itd...

Dakle očistile smo sve i sada, tj. od danas 8 aprila 2025 slažemo i pakujemo da tu istruli prirodno sav naš avlijski materijal do idućeg proleća 2026. A kako se šta skupi kako se šta u vanglicu nakupi. I sve za nama uvek ostaje čisto uredno pedantno. Onda sam vilama raširila onu levu kamaru i od nje formirala prvu početnu osnovu ili bazu novog komposta za 2026...

Prvi slepić bio je savijen u obliku slova O ili Omega. A drugi je vijugao i ronio po kompostu a bio je nešto tanji, a trećeg nisam uslikala jer mama se uspaniči te ja moram brzo da ga izbacim iz komposta (treba mi izgleda još jedan par ruku da sve obavim munjevito brzo), a četvrti i peti su uslikani tek kad sam ih izbacila u onu tuđu ničiju kamaru krša i nereda koji se tu samo dadaje i mesecima već drži na javnoj površini na trotoaru i koji niko nema nameru da ukloni (svaki krš i nered ima svog vlasnika po imenu i prezimenu!) dakle idealno je to ničije mesto da se tu zapate gmizavci...

Treba se pak navići kažem mami na susret sa slepićima, jer to su prosto prirodni saveznici našeg eko sistema. I zato su vile važne kao i lopata te nikad ne bih dirala compost golim rukama dok ga ne pretresem u kofu ili kolica i ne unesem. Nikad nismo imali slepiće u kompostu ali ove sedme setvene sezone evo ih tu su bili. Samo jednom smo imali miševe male sitne i više nikad, a nekad smo imali tu i ježeve…

Nove krastavce sunčani potok u 4 gajbice drugu setvu od 29 marta 2025 sam prenela na mesto gde će se gajiti batat i otrkila sam ih načisto i pustila sve tako čak i preko svih ovih narednih noći koji su možda hladni, jer su neki počeli da niču a bili su pod najlonom pa su se iskrivili i propali i to me naljutilo te sam pobacala najlone (kada ću odgajiti silu krastavca mojih - u julu)…

Dakle nikad uzbudljiviji unos komposta niti veća iznenađenja tu na samom dnu u onoj kamarici šaka jada, te šta u kompostu našem sve može da živi...

Kada smo sav kompost unele onda sam dobila novu ideju za veliki novi zalogaj rada i tako sam danas radeći sve ovo prešla po avliji preko7,5 km. I desilo se već prvo košenje trave jer na svo ono granje sada dolazi red zelene trave praga mog. I tako se pravi najbolji kompost a mart me poštede od košenja te nikad nisam možda kasnije započela svoju novu kosidbenu sezonu...

Sada je kamen u svoj svojoj punoći, jer kada je sve lepo pokošeno došao je do najlepšeg izražaja svaki kameni oblutak te mi se čini da je moje kamenje od nekog čuda naraslo. I sada je dvorište prekrasno – savršeno – čistna preglednosti gde dobijam nove ideje gde ću sve zasaditi cveće i suncokrete...

Uštap aprilski je 13 aprila te je najidealnije sejati baš sve 11 aprila dakle u petak, mada može nešto i 10 u četvrtak...

Itd...

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

18 NOVEMBAR – 13 DECEMBAR 2025…

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

KAKO GOVORE TRAVE…

Ovo je priča Desanke Maksimović, pod nazivom “Trave govore bakinim glasom”, u kojo je glavni junak ili ličnost o kojoj nam pripoveda veliki proučavalac biljaka i naučnik Josif Paničić, a ta priča kaže dalje ovako: Još kao mali dečak Josif Pančić voleo je da izučava travke, da posmatra prašnike unutar cveća, da izbroji koliko koja biljka ima listića, da začeprka te neku od biljaka iskopa sa čitavim busenom, a onda bi dolazio svojoj baki koju bi propitivao kako se koja biljka naziva. A kada bi ga baka poslala da je nešto posluša on bi se malo nestašno i znatiželjno “smetnuo” ili zaboravio na dobijeni zadatak te bi zastao tamo negde u polju ili livadu ili vrtu i tamo počinjao da uzabira cveće i istražuje biljke. Sve ga je to baš radovalo i opčinjavalo sve što ima veze sa biljkama, a kasnije i sa botanikom. Izučavo je ljutić, metvicu, aftušu, maslačak, itd. A kada je postao školarac u svom bloku povazdan je crtao biljke i tačno je znao da razlikuje cveće po njihovim boja...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

3-6 OKTOBAR 2025…

Trećeg oktobarskog dana došlo je pravo zimsko zahlađenje (loša pogoršanja pred još jedan snažan uštap!), ali i pad energije, manjak Sunca, pad života, pad svega a uveriću se ubrzo na svojoj koži, te se kao prvo sa tugom nešto ranije napustila letnja kuhinjica do iduće sezone kuvanja tamo, a to je u neko lepo toplo proleće 2026... Sa dolaskom ove zime i hladnoće (čitav dan oko plus 6 stepeni u “Hirošimi” tačnije 6,1) te neke jeze – zaboleli su me sinusi, te započinje moja strašna sinusopatija, a onda su proradili iz njih svi moji prolomi svi bolovi svi protoci svi potoci svega i svačega a trebalo je u 3 dana izdržati svoju unutrašnju a hrabru borbu sa svim telima ili antitelima te sa T od malih ali grozničavih 37,5 te za dva dana sve prebroditi bez trunke hemijskog leka (hvala mojim alergijama! Naučim da se izborim iznutra prirodno sama), sve pobediti, a trećeg dana već vaskrslo ustati ojačano kao da pre svega ovoga ništa nije ni bilo, a kad sinusi tako silno p...

2 OKTOBAR 2025 – Miholjska zima…

Jutros oko 8 sati u “Hirošimi” samo malo preko plus 9 stepeni, ledeno, a za par malih sati, za oko 2-3 sata dobije najviša ili trenutna T u “Hirošimi” iznosila je samo malo preko plus 10 stepeni ili tačnije 10,2… Sada posmatram i beležim samo najniže vrednosti T… U letnjoj kuhinjici je pre pečenja kroasana samo plus 20, a srozalo se sve od juče za velikih osetnih 7 stepeni. A posle pečenja kroasana plus 22 što je već toplije umilnije... U kući bez pokrenutog grejanja kako gde a od 16 do 18 stepeni, a nakon pokretanja grejnog sistema postignuto je prijatnih 20 stepeni... Napolju je dakle baš jezivo hladno (miriše na zimu, i ovo očito nije zlatna divna jesen! te kao da jesen i nećemo ni imati) i sve liči na onu hladnu zimu od pre tačno 18 godina koju dobro pamtimo znamo jer se upravo tada rodila naša prva radost a kad je polovinom meseca oktobra pao baš lep sneg (naša marela se od tereta snega polomila – par grana) i poledilo baš, baš – slike kao da gledam živo s...

25 AVGUST 2025 - REKONSTRUKCIJA BOČNIH STRANA…

Koke su juče snele 6 komada jaja, a danas pak 5 te ukupno u mesecu avgustu a do večeras snele su 41 jaje… Juče sam u “Hirošimi” brala čeri paradajz, a mama je iz spoljašnjeg vrta navadila nešto manjih ali lepih šargarepa za supu a to su prvi preživeli stasali plodovi doduše mali ali ipak ih ima iz naše prolećne setve te nije sve totalna propast... Našla sam u spoljašnjem vrtu juče 2 manje kelerabe ali sam ih poklonila i bacila kokama nosiljama... Danas je končano bio prvi i celodnevni udarnički naš radni vrtlarski dan posvećen dakle velikoj rekonstrukciji unutar “Hirošime”, a tačnije rekonstruišem i menjam malo lični opis samo dvema bočnim stranama a gornjoj i donjoj ili desnoj i levoj polovini, te današnjim ukidanjem onih lepih mojih staza i stazica dobijam nove lepe komade pod kompostom i veću setvenu površinu jer dogodine treba još pametnije mudrije vrtlariti. A to ne bih nikad učinila da nemam svoju novu veliku ambiciju da postavim na sve tri dugačke s...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог