SAOBRAZNE VRTLAREVE REČI …

Ko god želi da uživa jedino u plodovima svoga rada a radeći u svom vrtu makar on bio samo jedan kvadratni metar, ili pak jedna žardinjera, najpre mora mnogo da prione da se trudi da radi da se bori da se muči a to dalje znači samo jedno - da ceo život svoj saobrazi svome vrtu…

Šta mi dakle vredi svo znanje sveta, ako u svom vrtu danas ne posejem kao i svake svoje vrtlarske godine makar jednu kesicu semenki, semena, jer čineći tako svake nove setvene godine imaću nešto o čemu ću se lepo brinuti, ili najbolje moguće starati, nešto o čemu ću baš mnogo dobro paziti, misliti, a imaću i ono nešto što ću tu tako mnogo voleti...

Dakle, imaću samo svoja dobra i korisna dela zbog kojih jeste vredno živeti disati vrtlariti…

I moj vrt će me još naučiti najvećim istinama spoznajama vedrinama svetlostima koje će se otkrivati u svakoj novoj boji cveta, u svakoj srži ploda svega…

I nigde neću moći zadobiti takvu dubinu svetlosti razuma kao ni toplinu sunca osim dok radim i vrtlarim dok jedino delam u vrtu svome…

Samo u svom vrtu mogu da svakodnevno uzrastam u dobrim delima plodovima svojih ruku…

I zato je moj vrt moje malo delo velikog savršenstva…

Moj vrt jeste najdublja i najuzvišenija knjiga koja se najlakše čita tako da nikad nije dosadno čitati ili sricati sva ta prirodna slova u vidu biljaka, cvetova, pčela, plodova, listova, neba, oblaka…

Svaki minut koji danas ne provedem u svom vrtu nešto radeći pomalo je izgubljen…

Svaki trud makar i najmanji bio na kraju urodiće samo plodovima dobra…

Početni koraci u vrtlarstvu upravo su samo takvi da sve obeshrabruje, ali onda se desi neko kosmičko čudo te postepeno vrtlar početnik saznaje sve dublje i dublje istine o svemu te kao da je kadar iz setvene sezone u novu sezonu postizati svoje nešto više, nešto bolje, dublje…

Dakle, vrtlar baš sve može, a onda iz godine u godinu doznaje da sav taj njegov trud i rad ima vrednost i da vredi…

Čak i najmanji napredak u vrtlarenju služi upravo tome da održi strpljivost vrtlarevu a u časovima njegovog klonuća ili obeshrabrenosti vodeći ga do neopisivog nadahnuća i postignuća, dostignuća…

I zato vrtlar kao ja najradije okreće svoje oči samo na dela ruku svojih, koji će imati smelosti da jedino prosuđuje sebe, a recimo da ni zbog čega na svetu ne osuđuje, pošto osude i klevete svetske vazda ostaju samo onima koji žive nekorisno i nisko…

Sam onaj ko mnogo vrtlari sposoban je da najviše od svega voli svoje sunce i svoje cveće, kišu, a onda ima li na kraju krajeva veće mudrosti u prirodi nego što li je baš-ta maš-ta…

Vrt je jedino mesto u kome do punoće izražaja dolazi snaga jednog vrtlara, a tu se jedino može pročitati sva njegova upornost, snaga, jačina, žilavost, istrajnost, volja, elan, itd…

Dobar vrtlar jeste samo onaj koji nema skrivenih i podlih namera (kome profit nije ni u malom mozgu) nakana prema svojim biljkama koje ničim neće mučiti koje neće teškom hemijom i drugim otrovima tretirati, zalivati…

U toku vrtlarenja mnogo je prostora da se čovek ponajlepše pozabavi najpre samim sobom, a tek nakon toga otvaraju se nove dubine dimenzije za promišljanje o nekim drugim mnogo dobrim delima, idejama, te tu nema mi mrve prostora za bavljenje nečijim nedelima…

I nigde vrtlareva savest nije tako umirena kao među njegovim biljkama, a u njegovom ličnom malom vrtu…

Svako onaj ko ima pametnu nameru da se sačuva od mnogo čega užasnog danas treba da vrtlari posebno ako o svemu tome misli da nema pojma kao ja jednom ne tako davno, 2019 negde pod svodovima “Hirošime”…

Vrtlarenje jeste najtrajnija i nepotrošena radost…

Ma gde god vrtlar otišao i ma šta na ovom svetu još video uvek će težiti samo lepoti svakog svog povratka na prag svoga vrta…

Izvorna prava sreća nalazi se jedino u vrtlarenju, u sađenju, u sejanju, u branju, u rezanju, u ožiljavanju, u ukorenjivanju, itd...

Svaki ubrani plod u svom vrtu posebna je vrsta lične zasluge vrtlareve borbe i pregolemog truda...

Život bi bio ništa da nema vrtlarenja…

Kad dobro ogladniš jedino ti preostaje da se najviše pouzdaš u svoj vrt koji te hrani brani…

Ma kako i ma šta maleno i neuko tamo u svom vrtu budeš radio ili brao treba da znaš da te sve to odvodi jedino i samo ka napredovanju…

U ovakvom vrtlarenju nikad nema nazadovanja već ima jedino najlepšeg mogućeg odzvanjanja…

Ako imaš parčence svoga vrta onda imaš sve i onda si zaista bogat…

I svaki čovek koji se ne probudi jednom ili ne okuša kao vrtlar živeo je zalud i proživeo je mnogo žalosno ne učinivši baš ništa sa svim onim što mu je rođenjem dato ili zadato…

Jedino sveto čisto mesto gde se svako najbrže i najbolje oporavlja jeste to maleno parčence njegove predačke zemlje ili mali vrt predačko korenje koje stvara radeći …

Samo srećno živi čovek koji ima svoj mali vrt pun cveća, sunca, pčela, mrava, drveća, itd…

Sve ostale lažne sreće i taštine ne pomažu već vrtlaru samo odmažu…

Budeći se svakog jutra svaki vrtlar najpre polaže najveća očekivanja u svoj mali vrt jer će ga on ishraniti odbraniti…

Svet će vam oduzimati sve još od časa vašeg začeća, počev od snage, svežine, jačine, bistrine, radosti, tišine a sve to vaš sopstveni vrt će vam jednom samo jednom i to zauvek nesebično udvostručiti i nazad oduzeto sve povratiti, ponovo osnažiti, ojačati, izbistriti, očistiti, itd…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

18 NOVEMBAR – 13 DECEMBAR 2025…

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

KAKO GOVORE TRAVE…

Ovo je priča Desanke Maksimović, pod nazivom “Trave govore bakinim glasom”, u kojo je glavni junak ili ličnost o kojoj nam pripoveda veliki proučavalac biljaka i naučnik Josif Paničić, a ta priča kaže dalje ovako: Još kao mali dečak Josif Pančić voleo je da izučava travke, da posmatra prašnike unutar cveća, da izbroji koliko koja biljka ima listića, da začeprka te neku od biljaka iskopa sa čitavim busenom, a onda bi dolazio svojoj baki koju bi propitivao kako se koja biljka naziva. A kada bi ga baka poslala da je nešto posluša on bi se malo nestašno i znatiželjno “smetnuo” ili zaboravio na dobijeni zadatak te bi zastao tamo negde u polju ili livadu ili vrtu i tamo počinjao da uzabira cveće i istražuje biljke. Sve ga je to baš radovalo i opčinjavalo sve što ima veze sa biljkama, a kasnije i sa botanikom. Izučavo je ljutić, metvicu, aftušu, maslačak, itd. A kada je postao školarac u svom bloku povazdan je crtao biljke i tačno je znao da razlikuje cveće po njihovim boja...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

3-6 OKTOBAR 2025…

Trećeg oktobarskog dana došlo je pravo zimsko zahlađenje (loša pogoršanja pred još jedan snažan uštap!), ali i pad energije, manjak Sunca, pad života, pad svega a uveriću se ubrzo na svojoj koži, te se kao prvo sa tugom nešto ranije napustila letnja kuhinjica do iduće sezone kuvanja tamo, a to je u neko lepo toplo proleće 2026... Sa dolaskom ove zime i hladnoće (čitav dan oko plus 6 stepeni u “Hirošimi” tačnije 6,1) te neke jeze – zaboleli su me sinusi, te započinje moja strašna sinusopatija, a onda su proradili iz njih svi moji prolomi svi bolovi svi protoci svi potoci svega i svačega a trebalo je u 3 dana izdržati svoju unutrašnju a hrabru borbu sa svim telima ili antitelima te sa T od malih ali grozničavih 37,5 te za dva dana sve prebroditi bez trunke hemijskog leka (hvala mojim alergijama! Naučim da se izborim iznutra prirodno sama), sve pobediti, a trećeg dana već vaskrslo ustati ojačano kao da pre svega ovoga ništa nije ni bilo, a kad sinusi tako silno p...

2 OKTOBAR 2025 – Miholjska zima…

Jutros oko 8 sati u “Hirošimi” samo malo preko plus 9 stepeni, ledeno, a za par malih sati, za oko 2-3 sata dobije najviša ili trenutna T u “Hirošimi” iznosila je samo malo preko plus 10 stepeni ili tačnije 10,2… Sada posmatram i beležim samo najniže vrednosti T… U letnjoj kuhinjici je pre pečenja kroasana samo plus 20, a srozalo se sve od juče za velikih osetnih 7 stepeni. A posle pečenja kroasana plus 22 što je već toplije umilnije... U kući bez pokrenutog grejanja kako gde a od 16 do 18 stepeni, a nakon pokretanja grejnog sistema postignuto je prijatnih 20 stepeni... Napolju je dakle baš jezivo hladno (miriše na zimu, i ovo očito nije zlatna divna jesen! te kao da jesen i nećemo ni imati) i sve liči na onu hladnu zimu od pre tačno 18 godina koju dobro pamtimo znamo jer se upravo tada rodila naša prva radost a kad je polovinom meseca oktobra pao baš lep sneg (naša marela se od tereta snega polomila – par grana) i poledilo baš, baš – slike kao da gledam živo s...

25 AVGUST 2025 - REKONSTRUKCIJA BOČNIH STRANA…

Koke su juče snele 6 komada jaja, a danas pak 5 te ukupno u mesecu avgustu a do večeras snele su 41 jaje… Juče sam u “Hirošimi” brala čeri paradajz, a mama je iz spoljašnjeg vrta navadila nešto manjih ali lepih šargarepa za supu a to su prvi preživeli stasali plodovi doduše mali ali ipak ih ima iz naše prolećne setve te nije sve totalna propast... Našla sam u spoljašnjem vrtu juče 2 manje kelerabe ali sam ih poklonila i bacila kokama nosiljama... Danas je končano bio prvi i celodnevni udarnički naš radni vrtlarski dan posvećen dakle velikoj rekonstrukciji unutar “Hirošime”, a tačnije rekonstruišem i menjam malo lični opis samo dvema bočnim stranama a gornjoj i donjoj ili desnoj i levoj polovini, te današnjim ukidanjem onih lepih mojih staza i stazica dobijam nove lepe komade pod kompostom i veću setvenu površinu jer dogodine treba još pametnije mudrije vrtlariti. A to ne bih nikad učinila da nemam svoju novu veliku ambiciju da postavim na sve tri dugačke s...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог