SAOBRAZNE VRTLAREVE REČI …

Ko god želi da uživa jedino u plodovima svoga rada a radeći u svom vrtu makar on bio samo jedan kvadratni metar, ili pak jedna žardinjera, najpre mora mnogo da prione da se trudi da radi da se bori da se muči a to dalje znači samo jedno - da ceo život svoj saobrazi svome vrtu…

Šta mi dakle vredi svo znanje sveta, ako u svom vrtu danas ne posejem kao i svake svoje vrtlarske godine makar jednu kesicu semenki, semena, jer čineći tako svake nove setvene godine imaću nešto o čemu ću se lepo brinuti, ili najbolje moguće starati, nešto o čemu ću baš mnogo dobro paziti, misliti, a imaću i ono nešto što ću tu tako mnogo voleti...

Dakle, imaću samo svoja dobra i korisna dela zbog kojih jeste vredno živeti disati vrtlariti…

I moj vrt će me još naučiti najvećim istinama spoznajama vedrinama svetlostima koje će se otkrivati u svakoj novoj boji cveta, u svakoj srži ploda svega…

I nigde neću moći zadobiti takvu dubinu svetlosti razuma kao ni toplinu sunca osim dok radim i vrtlarim dok jedino delam u vrtu svome…

Samo u svom vrtu mogu da svakodnevno uzrastam u dobrim delima plodovima svojih ruku…

I zato je moj vrt moje malo delo velikog savršenstva…

Moj vrt jeste najdublja i najuzvišenija knjiga koja se najlakše čita tako da nikad nije dosadno čitati ili sricati sva ta prirodna slova u vidu biljaka, cvetova, pčela, plodova, listova, neba, oblaka…

Svaki minut koji danas ne provedem u svom vrtu nešto radeći pomalo je izgubljen…

Svaki trud makar i najmanji bio na kraju urodiće samo plodovima dobra…

Početni koraci u vrtlarstvu upravo su samo takvi da sve obeshrabruje, ali onda se desi neko kosmičko čudo te postepeno vrtlar početnik saznaje sve dublje i dublje istine o svemu te kao da je kadar iz setvene sezone u novu sezonu postizati svoje nešto više, nešto bolje, dublje…

Dakle, vrtlar baš sve može, a onda iz godine u godinu doznaje da sav taj njegov trud i rad ima vrednost i da vredi…

Čak i najmanji napredak u vrtlarenju služi upravo tome da održi strpljivost vrtlarevu a u časovima njegovog klonuća ili obeshrabrenosti vodeći ga do neopisivog nadahnuća i postignuća, dostignuća…

I zato vrtlar kao ja najradije okreće svoje oči samo na dela ruku svojih, koji će imati smelosti da jedino prosuđuje sebe, a recimo da ni zbog čega na svetu ne osuđuje, pošto osude i klevete svetske vazda ostaju samo onima koji žive nekorisno i nisko…

Sam onaj ko mnogo vrtlari sposoban je da najviše od svega voli svoje sunce i svoje cveće, kišu, a onda ima li na kraju krajeva veće mudrosti u prirodi nego što li je baš-ta maš-ta…

Vrt je jedino mesto u kome do punoće izražaja dolazi snaga jednog vrtlara, a tu se jedino može pročitati sva njegova upornost, snaga, jačina, žilavost, istrajnost, volja, elan, itd…

Dobar vrtlar jeste samo onaj koji nema skrivenih i podlih namera (kome profit nije ni u malom mozgu) nakana prema svojim biljkama koje ničim neće mučiti koje neće teškom hemijom i drugim otrovima tretirati, zalivati…

U toku vrtlarenja mnogo je prostora da se čovek ponajlepše pozabavi najpre samim sobom, a tek nakon toga otvaraju se nove dubine dimenzije za promišljanje o nekim drugim mnogo dobrim delima, idejama, te tu nema mi mrve prostora za bavljenje nečijim nedelima…

I nigde vrtlareva savest nije tako umirena kao među njegovim biljkama, a u njegovom ličnom malom vrtu…

Svako onaj ko ima pametnu nameru da se sačuva od mnogo čega užasnog danas treba da vrtlari posebno ako o svemu tome misli da nema pojma kao ja jednom ne tako davno, 2019 negde pod svodovima “Hirošime”…

Vrtlarenje jeste najtrajnija i nepotrošena radost…

Ma gde god vrtlar otišao i ma šta na ovom svetu još video uvek će težiti samo lepoti svakog svog povratka na prag svoga vrta…

Izvorna prava sreća nalazi se jedino u vrtlarenju, u sađenju, u sejanju, u branju, u rezanju, u ožiljavanju, u ukorenjivanju, itd...

Svaki ubrani plod u svom vrtu posebna je vrsta lične zasluge vrtlareve borbe i pregolemog truda...

Život bi bio ništa da nema vrtlarenja…

Kad dobro ogladniš jedino ti preostaje da se najviše pouzdaš u svoj vrt koji te hrani brani…

Ma kako i ma šta maleno i neuko tamo u svom vrtu budeš radio ili brao treba da znaš da te sve to odvodi jedino i samo ka napredovanju…

U ovakvom vrtlarenju nikad nema nazadovanja već ima jedino najlepšeg mogućeg odzvanjanja…

Ako imaš parčence svoga vrta onda imaš sve i onda si zaista bogat…

I svaki čovek koji se ne probudi jednom ili ne okuša kao vrtlar živeo je zalud i proživeo je mnogo žalosno ne učinivši baš ništa sa svim onim što mu je rođenjem dato ili zadato…

Jedino sveto čisto mesto gde se svako najbrže i najbolje oporavlja jeste to maleno parčence njegove predačke zemlje ili mali vrt predačko korenje koje stvara radeći …

Samo srećno živi čovek koji ima svoj mali vrt pun cveća, sunca, pčela, mrava, drveća, itd…

Sve ostale lažne sreće i taštine ne pomažu već vrtlaru samo odmažu…

Budeći se svakog jutra svaki vrtlar najpre polaže najveća očekivanja u svoj mali vrt jer će ga on ishraniti odbraniti…

Svet će vam oduzimati sve još od časa vašeg začeća, počev od snage, svežine, jačine, bistrine, radosti, tišine a sve to vaš sopstveni vrt će vam jednom samo jednom i to zauvek nesebično udvostručiti i nazad oduzeto sve povratiti, ponovo osnažiti, ojačati, izbistriti, očistiti, itd…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

KAKO GOVORE TRAVE…

Ovo je priča Desanke Maksimović, pod nazivom “Trave govore bakinim glasom”, u kojo je glavni junak ili ličnost o kojoj nam pripoveda veliki proučavalac biljaka i naučnik Josif Paničić, a ta priča kaže dalje ovako: Još kao mali dečak Josif Pančić voleo je da izučava travke, da posmatra prašnike unutar cveća, da izbroji koliko koja biljka ima listića, da začeprka te neku od biljaka iskopa sa čitavim busenom, a onda bi dolazio svojoj baki koju bi propitivao kako se koja biljka naziva. A kada bi ga baka poslala da je nešto posluša on bi se malo nestašno i znatiželjno “smetnuo” ili zaboravio na dobijeni zadatak te bi zastao tamo negde u polju ili livadu ili vrtu i tamo počinjao da uzabira cveće i istražuje biljke. Sve ga je to baš radovalo i opčinjavalo sve što ima veze sa biljkama, a kasnije i sa botanikom. Izučavo je ljutić, metvicu, aftušu, maslačak, itd. A kada je postao školarac u svom bloku povazdan je crtao biljke i tačno je znao da razlikuje cveće po njihovim boja...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

25 AVGUST 2025 - REKONSTRUKCIJA BOČNIH STRANA…

Koke su juče snele 6 komada jaja, a danas pak 5 te ukupno u mesecu avgustu a do večeras snele su 41 jaje… Juče sam u “Hirošimi” brala čeri paradajz, a mama je iz spoljašnjeg vrta navadila nešto manjih ali lepih šargarepa za supu a to su prvi preživeli stasali plodovi doduše mali ali ipak ih ima iz naše prolećne setve te nije sve totalna propast... Našla sam u spoljašnjem vrtu juče 2 manje kelerabe ali sam ih poklonila i bacila kokama nosiljama... Danas je končano bio prvi i celodnevni udarnički naš radni vrtlarski dan posvećen dakle velikoj rekonstrukciji unutar “Hirošime”, a tačnije rekonstruišem i menjam malo lični opis samo dvema bočnim stranama a gornjoj i donjoj ili desnoj i levoj polovini, te današnjim ukidanjem onih lepih mojih staza i stazica dobijam nove lepe komade pod kompostom i veću setvenu površinu jer dogodine treba još pametnije mudrije vrtlariti. A to ne bih nikad učinila da nemam svoju novu veliku ambiciju da postavim na sve tri dugačke s...

POEZIJA VRTLARSTVA ili VRTLARSTVO POEZIJE…

Šta je vrtlarstvo za mene?... Poezija filozofije ili filozofija poezije?... Vrtlarstvo jeste nekakav ili jedini način, teško je još reći samo jedan od načina, ili pak i nije teško pomisliti, tek promisliti nešto tako, a kada recimo putem korisnog holističkog treninga dovedete sami sebe i sve svoje, sav život svoj, u to jedno posebno, a čitavo živo stanje, u stanje najživlje probuđenosti ili svesnosti, jer samo onaj ko bude vaistinu probuđen ili zaista osvešćen, naći će korisnog načina da se pobrine najpre o samom sebi, pa tek onda o svojo široj okolini, o svim ostalim živim bićima, itd… Vrtlar koji danas koristi škodljive, opasne pesticide i druge otrove prvo ne voli sebe, ne voli svoj život, a onda ne voli ni druge, ni ostale, ne voli ovaj predivni svet, ne voli prirodu, ne voli šume, ne voli sitne male bube, jer mu je profit i brza zarada, zamutio svaki vid, svaki zdrav pogled, a toliko je mnogo primera da su neki takvi vrtlari trovači ubili veoma brzo i sebe i s...

ZAČINSKI BOKS NAKON GODINU DANA – male sitne metamorfoze…

Zovem ga mali setveni boks ili začinski boks, a nalazi se na ulazu u “Hirošimu” sa donje ili leve strane, a do februara prošle godine 2024 izgledao je sve nekako i mnogo prostije ili posve drugačije, mada Duh ostaje vazda isti strogo hirošimski, samurajski... Nakon samo godinu dana došlo je malih sitnih promena, vrtlarskih metamorfoza, te umesto jednog limuna koji je davao samo trnje i lišće došao je naš predivni lekoviti ruzmarin... Pošto je ovo začinski boks ove jeseni zasejan je peršunom lišćarom, a u nastavku sledi još novo veće proširenje setvene percelice... Došlo je u septembru 2024 do zamene drveta crepom te je i ambijent drugačiji... Sada je tu 2025 i naša mala topla lejica u kojoj je zasejan rani kupus ditmar... Itd…

U NAŠEM VRTU - 20 NOVEMBAR 2024…

Danas neverovatno toplo, iako je bilo i takvih toplih dana baš uoči Aranđelovdana, čak i još toplijih godina, a nekako sve po 3 puta toplije jutros nego nekih prethodnih nam novembarskih dana… Malo posle 14 sati, tačnije u 14 sati i 25 minuta u ”Hirošimi” beše čak 16,7 stepeni, dakle idealno toplo, a vlaga 57%, a zahvaljujući toj današnjoj toploti čitav dan od prve užine, od 10 sati, pa negde do iza ručka, ispred 16 sati bio je divan radan dan, kao u svako naše rano proleće, kad se sve pokreće i kreće, kao u svaki drugi naš radni, a dobro učinkoviti dan, kada se radilo na još nekim detaljima ili sitnicma koje život znače čak i danas... No, postoji jedno nepogrešivo prirodno pravilo, uvek kad je tako napolju toplo, miriše na kišu, i zaista bila je kiša, nakon svega, nakon jednog veličanstvenog završetka svih radova na KOKO ŠINJCU. Jer, kiša ova zemlji suvoj i voćkama u dvorištu baš, baš treba. I danas dok hodam, a napravim najmanje 3200 koraka, imam utisak da hodam po kamenu...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог