ŠTA JE POSTIGNUTO DO DANAS (do 11 aprila) ili ZA SVEGA DVA I PO MESECA OD POČETKA 2025 (a naše sedme setvene prolećne sezone)…

Sedma prolećna sezona počela je koncem januara 2025, prvim sejanjem tog 30 i 31 januara 2025, nekako nikad smelije, nekako nikad ranije, a opet nekako nikad hladnije, nikad sporije…

Na koncu januara 2025 usledila su 3 mala setvena poteza a njihovi lepi rezultati uspešnosti ili mog igranja najbolje se vide danas 11 aprila, još malo pa sredinom aprila meseca 2025 ili samo nakon dva i po meseca naših malih i velikih pokušaja, ulaganja, radova, itd...

Tada zasejani rani kupus ditmar i Nansen salata danas 11 aprila se rasađuju i sade, a rukola odavno ubusila, te bere...

Tako je dobro baš počela naša sedma setvena sezona 2025 u koju je do sada do 11 aprila uloženo samo 12038 dinara, a tu su dakle sva naša semena čak i današnje 62 kupljene čašice rasade...

Samo jedan dan posle ili 31 januara cveće mi je tada posejano baš svo uspelo a zasejano je sve iz mojih sakupljanih semenki a jedino je podbacila kesica kupovnog celera lišćara te ta moja mala setva buduće rasade celera nije uspela (prvi neuspeh), a žao mi je što nisam uspela danas 11 aprila da ponovim setvu celera lišćara, kao ni graška (nisam stigla da kupim a povoljno vreme setve 2 dana pred aprilski uštap prošlo je)…

Sav šeboj koji smo tada zasejale već smo rasadile pre 2 dana, dakle 9 aprila, a stiže i turski karanfil za rasadu, a neven je ubusio na jednoj od dve zasejane polovine, i počeo se rasađivati po paradajzu od danas 11 aprila (prošle mnogo toplije godine imala sam lepe kadifice u isto ovo aprilsko vreme a za sada još ni jednu izniklu nemam). Isto tako sve št oje od cveća tada posejano u žardinjeri kod KOKO ŠINJCA niklo je, ubusilo...

Još jedan listić prisećanja ili činjenica koji može da se “poništi” i “zaboravi” jer sve osim celera toga dana posejanog izgruvalo jeste baš kako valja...

Od 10 februara počelo se ozbiljnije sejati, ulagati više, biti odvažniji, ali nažalost neka semena kupljena su zakazala, omanula (samo dva meni dovoljno za poraz), te nesam uspela jer nema ni jednog izniklog raštana od 90 semenki, kao ni salate endevija, ali zato utešno izniče dobro crvena salata, koja je rasađena čak i danas 11 aprila 2025 još preostalih nekoliko čašica oko paradajza, a izniče kres salata ali nešto sitno i šturo ne usudims ejoš da je porežem, izniče nigela...

Od te februarske setve izniču rotkvice ne samo u “Hirošimi” već i one u setvenom boksu kod drvare, gde je iznikao i crni luk iza rotkvica a gde je nešto kasnije tu pridodat dobar deo čašica crvene salate...

Toga dana stavljene su 3 tegle da se u njima ožiljava ruzmarin i lavanda a od svega toga do danas 11 aprila 2025 sve četiri lavande nisu pustile ni jednu jedinu žilicu, a od ukupno 9 ruzmarina samo 3 nisu, ali je sve to posađeno danas i bez žila da vidimo da li će nakon 2 meseca čamotinje uspeti napolju da se ukorene, prime...

Dakle uspelo je 6 ruzmarina 4 gajim u saksijama a 2 su posađena u velikoj kamenoj elipsi kod česme…

Lovor višnja je propala svih 7 grančica koje sam negde besplatno nasekla tako da ovo nije neka materijalna šteta...

Ruzmarin i lavanda su moji pelceri, tj. samo moje grančice…

Tada su i 3 naše crne ribizle odsečene na ožiljavanje i one su već posađene u spoljašnji vrt gde lepo rastu...

Dakle februarska setva bila je itekako uspešna ako zažmurim na 90 semenki neuspelog raštana i kesicu salate endevija koje sam skupo platila...

Sutradan 11 februara u 3 tegle postavljena su 3 batata i sada se na maminoj mašini gaji 48 čašica batata i još jedan je ostao u tegli da pušta mladare te dakle za 2 meseca batat jeste uspeo, imamo rasadu svoju za 188 dinara, ali to je pola pređenog puta, jer sada treba da se sve ožili, ukoreni oformi tako dobro te kad baš otopli negde početkom juna ili malo pre krajem maja da rasadimo batat po prvi put u “Hirošimu” u bočni boks koji je sada mesto za držanje naših zasejanih čašica...

Prvi krompir posejan je 10 marta, jedna gajbica jestivog isklijalog, i to je sada onaj divni krompir koji već ima lepu ciminu, porast, a toga dana posejan je ostatak crnog luka u polovinu najmnjeg setvenog boksa i on je već vidno iznikao a razlika između tog crnog luka i onoga kod drvare koji je veći iznosi čutavih mesec dana...

Dakle i to je uspelo baš sve...

Ono što je sve posejano 12 marta a mahom divno cveće još uvek raste kao rasada u zdelicama i tu tek imamo velika očekivanja da će sve uspeti, a tada je zasejana špargla, žalfija, nana, petunija, žuta mini kadifa, paradajz volovsko srce, čeri, čili papričice moje sakupljeno seme, krastavci delikates i darina, peršun lišćar...

Paradajz volovsko srce i čeri su ispikovani u čašice, a krastavci samo ono malo preživelih nepogrickanih od strane gospode puževa golaća su i zasađeni te dakle imamo uspeha i nekog napretka, pomaka, a peršun lišćar prolećni izniče. Žute mini kadife rastu, kao i petunija. Žalfija porasla, a pomilja se i nana, a imamo nešto i čili papričica (bacila sam mnogo semenki i na kraju nije ogroman porast, tako kažu niče paprika, ne baš svako seme, ali ako ovo malo uspe u 3 saksije biće baš dovoljno), ali su još male da bi ih pikovala. Jedino nema još špargle. A krastavci naši prvi su ubusili baš bili, a onda su ih onako prekrasne puževi golaći baš desetkovali...

U martu a koji dan kasnije 21 marta posejano je još cveća plavi ladolež koji se danas 11 aprila i zasadio na dve lokacije u avliji, zatim crnooka suzana koja niče nešto malo, dan noć je iznikao, petlova kresta i salvija semenke koje sam sakupljala nešto kao bi da niknu ili neće videćemo…

Mart je bio baš pun pokušaja i borbe sa mrazevima, sa usporavanjima, sa stagnacija, sa nekim čudnim povratkom u fazu zimskog zastoja, mirovanja, borbe da se počne baš jako uprkos svemu pre kiša i tako spoljašnji vrt se zasejao 24 marta crveni semenski krompir, koji tek počinje da se pomilja, a luk se vidi već, a rotkvice su izgruvale, još jedino šargarepa i cvekla za sada ćute, a pomilja se i u polovini malog setvenog boksa kod trešnje u drugoj donjoj polovini crni luk a razlika između te dve polovine luka u setvi jeste 12 dana…

Dakle prošlo je samo mesec dan pa ako za još mesec dana, ili za 4 nedelje, ne bude šargarepe i cvekle to se mora presejati ponovo. Ali šargarepa u malom novom setvenom boksu iza spoljašnjeg vrta od grana u kompostu ubusila, a ovo je u vrtu šargarepa koja raste u drugačijoj podlozi a bile su silne kiše, itd...

Krajem marta dakle 29 marta sejem cveće šlajer koje je niklo, mešavinu salate koja niče, rani kupus ditmar koji tek bojažljivo počinje a prošlo je mesec dana, i krastavce koji pupe ka površini tako da će ih ovih dana biti na površini samo sunčani potok naš drugi pokušaj krastavaca...

I tako ponovo nižemo samo uspehe i ničemo...

A pre 10 dana, 1 aprila ispikovano je volovsko srce iz naše rasade uspele čak 53 čašice...

Pre 7 dana, 4 aprila grašak je jesenji sav počupan jer nije uspeo (ovo mi je neoprostiv neuspeh jer grašak najviše volim), a onda je tu na njegovo mesto zasađen kupus rani ditmar, 45 čašica salate nansen, ostatak luka ljubičasti i crni. I posejana je kadifa tamo gde nije iznikao neven, posejani su suncokreti u čašice, saksije, paradajz volovsko srce (mama sačuvala neke semenke)...

Pre 6 dana, 5 aprila posejne su i 3 kesice blitve...

Pre 2 dana, 9 aprila ispikovano je 70 čašica čerija iz naše rasade, posađeno je 13 uspelih preživelih krastavaca iz prve setve od 12 marta. I posađen je neven i crvena salata uz krastavce. I posejane su 2 kesice kelerabe u spoljašnjem vrtu. Posejano je cveće sve naše seme - bosiljak, kadife, plavi makovi, suncokreti svi direktnom setvom. I sav našoj šeboj je rasađen svuda po avliji. Posejane su i 2 kesice rane zelene tikvice u novom aprilskom tek napravljenom setvenom boksu smeštenom između drvare i marele…

A danas 11 aprila 2025 je zasađeno 62 čašice kupljene rasade od toga 14 paradajza i 48 paprika. Posejane su dve kadice kadifica i ostavljene napolju na plavom malom tikvištu…

Ako dobro priznam sebi nema neuspelih mojih setvenih igranja pokušaja osim ono malo graška, celera lišćara, raštana, salate ndevija, nevena samo jedno polje, predivnih krastavaca koje su mi puževi golaći oglodali kao miševi…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

7 MAJ 2026…

U gražu doterano 5 buntova a svaki po 20 metara dužine tako da uskoro može da počne ono najključnije, ono decenijama sanjano, te da se fino okonča naše zagrađivanje dvorišta sa dve veoma važne strane, jer na trećoj imamo još pripremnih radova i radnih zanimacije oko kapije i velikog ulaza (već imam viziju već imam prepune ruke posla a kako ću da sve te strane oplemenim sa mnogo čega živog te zasadim te ponovo oživim bolje nego ikada, jer vrt pobede “Hirošima” će tek da se budi da buja da raste)... Mama je jutros bila vredna te motikom zagrnula krompir koji se lepo pošumljava i raste (ja nisam zagovornik takvih okopavajućih motikastih metoda)... Nažalost, rovak mi je presekao još jednu papriku šilju desetu po redu i tako je moja šteta od rovka ili rovaka (ne znam koliko ih noću pravi nad biljkama pokolj) čak 1/5 kupljenih paprika. I vidim rupice te se zaledim vidim tragove te ih ignoršem vidim tunelčiće iz kojih izlaze u koje nestaju i neću ni da strašno zamislim ka...

9 MAJ 2026…

Sinoć se ispadala baš dobra kiša, ali kiše može da padne još… Mama je jutros u “Hirošimi” posadila gde god je još imalo mesta ranog kupusa ditmar iz naše druge setve... Nažalost, primetim još jednu posustalu klonulu papriku šilju po donjoj levoj strani gde mi je rovak inače najviše uništio paprika te iščupam je blago i vidim jeste malo načeta malo presečena ali ima i dalje jako dobro živo korenje te vratim je nazad zatrpam ponovo tu paprika i verujem da će moći da se oporavi... Dok sadimo a danas obe sadimo mnogo toga rasađujemo sve što nam je pristiglo iz naše rasade mama primeti da se nešto miče ispod u zemlje te izvadi rovka a odna ga nogom zgnječi a ja ga stavim na policu da se osuši i kad bude ona opadajuća mesečeva mena napraviću od njega malo pepela tačnije kremiraću ga i posuti mu prah po “Hirošimi” i tako bi tim štajnerovskim magičnim ritualčićem trebala da sprečiv rovke za vjeki vjekov (amin!) da se ikad više pojave u mom tlu ili zemljištu... Kakva sr...

8 MAJ 2026…

Jutros u vrtu pobede “Hirošima” naše najlepše iznenađenje – već se lepo fino nazire prvi plod krastavca, a ima ih još nekoliko komada… Danas nisam uradila baš ništa u “Hirošimi” (sada je sav moj fokus na dvorište, tačnije na ogradu), te dolažem sve za sutra zakidanje zaperaka i malo zalivanja malo rasađivanja tamo gde zatreba… Džinovsko drvo ili onaj mali žbunić koji narasra preko noći po nekoliko centimetara pregurao je u visnu 3 metra… Čitav dan mi otišao na neke druge stvari a onda na neku “dokolicu” na neko silno razmišljanje. I tek negde posle podne ili skoro pred smiraj dana sine mi super nova ideja da onu jednu liniju od 15 metra ili 6 polja između 7 stubova rešim sa polovnim crepom (a crepa nemam osim 9 komada bajinobaštanskog)... Onda sam nabavila 81 komad polovnog crepa “Toza Marković”, jer pred sobom sam imala novu zamišljenu setvenu liniju od 15 metara dužine (tu sam htela da stavim ogradu veštačku travu bar od 1,5 metar visine, ali nekad ću možda i...

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

18 NOVEMBAR – 13 DECEMBAR 2025…

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

8- 11 FEBRUAR 2026…

Juče, 7 februara 2026 negde predveče umrla je jedna slabunjava koka (nažalost bela leghorn naše prvo jato kljunova od oktobra 2024), a iz istog jata kunja nam još jedna pirgava amrok koka te mama očekuje i njeno skapavanje… Sada je naše jato spalo na 18 koka nosilja, ili na ukupno 24 grla (gubitak je u poređenju sa prethodna dva dana ipak duplo manji i na pomolu je prestanak neočekivanog udara – ništa večito ne traje posebno ne pomor)... Dana 8 februara 2026 nakon povratka iz šetnje rečnom obalom gde jako dražesno cvrkuću probuđene ptice, na stazici koja razdvaja “Hirošimu” i spoljašnji vrt zatekne me sukob dve mačke ili dva mačora ili mačke i mačora ne znam im polove uopštene su za mene mačke (pomislila sam pogrešno da je reč o udvaranju). Tačnije jedna šarena izvukla je pobedu, a jedna druga sa finom ogrlicom ona koja se neguje bolje. Sukobile su se preko zategnute žice, a onda je siva manja slabija odustala svativši da je pobeđena i povređena otrčala peko vrta, a šarena se sam...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог