Koke su danas snele samo jedno jaje tako da do danas
u martu mesecu snele su 129 komada a sutrašnji dan će dakle zaokružiti jedan jako
lep nosivi mesec, a to što juče i danas nose mnogo manje to je znam što se
inače malo priča, ail zna, da sva ova cimanja i satna pomeranja utiču na sve
nas, posebno na životinje, a dakle na sve loše utiče to vraćanje sata unapred,
posebno krave muzare daju mnogo manje mleka dok se sve to u narednim danima ne
uskladi po novom bio ritmu ili računanju vremena posebno u ovom prvom danu u
kome su nam ipak ukrali ili umanjili jedan pun sat našeg vremena, te dan danas traje
23 sata...
Konačno da malo uživam u svom prvojutarnjem obilasku
svoga imanja, svoje pradedovine i očevine, a svog radnog prostora od 2019
godine “Hirošime”, te odmah dođem na strašnu ideju, tačnije još sinoć sam dobro
unapred znala šta mogu jutros pomeriti malo iz svog mesta - te prenosim sve zasejane
posudice, majka mi pomaže, a prenosim svoj mali mobilni mini rasadnik na površinu
desnu bočnu, tamo gde će doći kad baš otopli naš batat, te oslobađam sredinu “Hirošime”
po kojoj ću uskoro praviti najbolji plan ovogodišnje sedme sadnje kad mi pristigne
rasada…
Oslobodila sam donju bočnu levu stranu načisto te i tu
mogu da planiram kako ću i šta ću, mada iako i isplaniram ja uvek napravim nešto
drugačije, novo, tako da sebe iznenadim i promenim sitnicu, detalj, ali obično
se jako držim svojih nacrta a imam uvek više ili nekoliko verzija...
Berem luk srebrenjak i salatu nansen, a jednu količinu salate dajem kokama nosiljama – mi sve delimo...
Golubovi danas samo sleću i brzinski odleću jer su shvatili
da im pristupa kroz našu žicu saće nema više...
Sada berem onu salatu nansen onu koju sam poslednju
rasadila iz čašica neuglednu i malu negde u onom jezivo hladnom decembru 2024, a
sada je ovo prava meka i mlada salata, tek probuđena puna energije sokova mleka...
Prenela sam i volovsko srce i čeri na bočnu desnu stranu,
dakle pomeranje s leva na desno, u zonu praziluka da ga tu malo sakrije i zaštiti
svojom lepom dugom zelenom kosom ako bude preko noći malo hladno jer više nema
pokrivanja nema ušuškavanja ni
razmaženosti u “Hirošimi” jer sve ima i ume da se samo po sebi čeliči i pobeđuje
svoje izazove da bi na kraju bilo jače i najjače – kako lepo zvuči kao neka
hipoteza neoboriva…
Krenule su da izniču i moje čili papričice u one tri
saksije...
Još juče mama je primetila – a krenuo je da izniče
naš jestivi krompir iz one gajbice koji smo posejale u prvoj liniji spoljašnjeg
vrta a pored naših malina 10 marta 2025 mašala (drugi put sejale smo tek kroz
14 dana ona 4 reda semenskog krompira onih 6 kg te da vidimo sa tom razlikom
setve od 14 dana šta će biti bolje ili gde će biti više)...
Jagode su krenule fantastično a dugo je sve čamilo
kao da ga je zaledila snežna kraljica…
Lešnik dobija divno lišće idući ka punoći svojih ostvarenja…
Luk srebrenjak onaj moj napadnuti tanjež sada zdravo stasava i postaje nešto
krupno…
Junksa trešnja zuji od pčela…
Na obali reke srećem i berem najkrupnije latice maslačka
ali samo malo jer ostalo pripada njima pčelama koje sam danas videla mnogo više
oko 10 komada na svom tom polju maslačka…
Uberem i malo divljih zumbula da napravim jednu
manju ikebanu…
Juče sam takođe skinula mrežu sa malog a najnovijeg
setvenog boksa u koji sam zasejala šargarepu...
Naiđem na zelena polja pšenice a lepo je i takve
prizore još videti po njivama...
Na našem panju primetim rastu pečurke male, a kad zumiram
zatičem jedan lep mikroskopski presek svih današnjih pejzaža...
Sa reke male donosim izbačene nanose i taloge nakon
silne kiše koja je protutnjala te uzme malo te nakupim tog izbačenog peska za
koke da im ljuska jajeta bude jače, a jaka je da se jedva razbije. Možda mi
peska još malo zatreba i za ćurane ako uspem bar 3 ćurana da podignem i utovim ove
vrlo naporne i zahtevne godine...
A nakon svega moglo se potonuti u novi talas svog
izmišljanja i gastronomisanja, o kome ne slovim previše, bar ne više ovde…
Itd…
Коментари
Постави коментар