Jutros je umrla i druga koka od 250 dinara dakle
mamine se prognoze obistiniše da ni ona neće dugo još izdržati…
Preostale 3 koke od 250 dinara dobro se drže…
Umrla koka je počela da snese jaje danas koje je do
pola ispalo, a do pola ostalo u njoj nesneto, zaglavljeno i tako je otišla sa
ovog sveta u svoju smrt sa nesnetim jajetom svojim...
Danas je ono jato naše od 18 živih koka podarilo nam
za sada najveći broj jaja čak 6 komada sve sveža ili friška…
Najviše imamo belih jaja…
Koke od 250 dinara su dakle pune jaja i nosile bi baš
podosta da ih ove naše ljubomorne nisu tako izrešetale a onoj prvoj umrloj kad su
joj živoj probušile dupe iz nje je curilo žumance…
Na obali reke gde sam se vraćala u dva navrata videla
sam danas čitavu floru, ali i bogme i faunu, a na tako malo prostora ili koraka
– čitav šumski prizori, a sve same čarolije i akrobacije...
Prvo se čuo detlić koji je rafalno kljucao i tukao drvo
te kao da je na tom svo visokom drvetu odabranom pak pucao. I njega kao i svakog
pritajenog rafalistu nismo mogli uhvatiti golim očima...
Ali, ono što jesmo imali priliku danas da posmatramo
svojim očima, a na jednom takođe povisokom bagremu jesu hitre akrobacije jedne
veverice lepog dugačkog repa, koja se onako crnkasta i tamna verala penjala, okretala,
rotirala, njihala, ljuljala i pustila me da joj priđem blizu i nije se uplašila
kao da je tražila našu pažnju, ali ja
sam od nej imala tremu te nisma uspela da se bolje snađem, da je uveličam ili bolje
dočaram na toj nekoj neuspeloj fotografiji. Zato valjda postoje lični
nezaboravni stvarni doživljaji koje pamte samo naše oči, a ne tamo neke slike…
Pre nego ugledah vevericu iznad njiva i livada kružio
je orao mišar (ja sam mislila da je to jastreb), a verovatno orao zmijar – sve u
svemu samo lepi prizori – tako da meni niko ne bi mogao danas da kupi lepši poklon
nego što mi je sve ovo besplatno poklonila moja Majčica Priroda...
Ali najlepši prizor na obali smrdjive reke, gde kanalizacija
baš ubija, danas jesu uhvaćene 2-3 pčele tek 2-3 prve koje moje oči vide, i ne
veruju tom čudu, a ove 2025 veoma enigmatične godine. Dakle, nije ba pomor, ima
pčela jošte, ali slabo ni 5 na obali reke, a pčelinja trava i žuti maslačak
tako mame puni polena i nektara, a početni martovski dani pretopli, idealni čak
i za zahtevne pčele…
Bumbara sam drčnog bučnog takođe vdiela na obali reke,
kao i neke crveno-crne bube one što su štetne u poljoprivredi neki kažu,
ukopale se na dnu jedne njive, tu sebi načinile koloniju, a znam razleteće se te
bube čak i do moje “Hirošime”...
Ima i malih crnih mrava a prvog sam uhvatila na
pčelinoj travi danas...
Ima svega ali nešto pčela nema te mene to najživlje
zanima kada će ih biti. Neće na šafran, neće još ni na drenjak…
I pored reke ima mnogo procvetalog drena, ali pčela
nema ni blizu drveta drena...
No, godina 2025 srećom nije nagla kao prošla prestupna
2024 te sve izrasta nekako polagano, nekako usporenije, umerenije tako da se lišće
još nije probudilo, a ista trava koju gazim svaki dan neizrasta nešto munjevito
brzo, čak ni tamo gde ima najviše osunčanih sati tokom dana koji je dosta dobro
odužio se ili odužao...
Danas sam prešla preko 10 hiljada koraka, mašala...
Pre šetnje odradila sam ono najlepše, najslađe, a najvažije
te završila raznošenje komposta u svojoj avliji…
I danas je izmereno i pokazano meračom da je ovo
najtopliji dan ili je to bio onaj dan od juče jer na meraču piše najviše dnevna
T iznosi 37,3 stepena u plusu već...
U donjoj dužnici počupam svu salatu i naspem compost
nekoliko kofa sve do luka srebrenjaka…
Mama i ja smo pre raznošenja komposta sve dobro zalile
kišnicom i već potrošile jedno bure do 500 litara, jer dani su pretopli pod
svodom “Hirošime” te imamo leto...
Pojavio se i treći zapupeli šafran danas te očekujem
da ću sutra imati čak 3 cveta šafrana u
svom fokusu...
.jpg)
U narednim danima očekujem prve cvetove narcisa ali bez
trunke nekakve narcisiodnosti o kojoj tako razglabaju, a ko drugi do najveći
narcisi...
Onda sam finijim slojem komposta napunila i najveće
bundevište i tamo je otišlo bašm mnogo kišnih glista u tih nekoliko prepunih
kolica...
Preostali compost čuvam za unošenje u “Hirošimu”, a
kako se budu tamo sve zasejane parcele praznile...
Mislim da sam polovinu komposta već ugradila, utrošila...
Jednu finiju kofu komposta ubacila sam na površinu male
plave paletice…
Onda otrkivam, te skidam zelenu mrežicu sa useva u zoni
drvare i odmah primeti rotkvice napolju izgruvale veće i jače ili malte ne isto
hitro kao u “Hirošimi”, samo se nije videlo, a ni virilo ispod mrežice sve do
danas…
Luk još nije krenuo napolju, a u “Hirošimi” luk dobro
gruva...
U drugoj obalskoj šetnji pronađemo na obali babinno uvo
krenulo i eno ga raste svo crveno...
Pre toga na jednoj strmoj obali iskopamo 9 busenova
jagorčevine koje zasadim u još svoja dva kamena kruga…
Babino uvo prva je pronašla i ugledala majka ta žena
ima bolji pogled nego onaj orao mišar ili zmijar...
Sve u svemu nikad lepši osmi radni i neradni mart
2025…
Itd…
Коментари
Постави коментар