31 MART 2025…

Od 29 marta 2025 počela je naša prva prolećna berba ovogodišnje rukole koja je posejana 30 januara 2025…

Jutros u “Hirošimi” berem rukolu, salatu nansen, luk srebrenjak i luk praziluk...

Jako je hladno (u “Hirošimi” danas preko 17 stepeni u plusu dakle toplije mnogo nego napolju tokom toplog dela dana), ali ima nešto poslova napolju u dvorištu koje još treba doterati i lepo udesiti, čak i po prolećnoj hladnoći izdržati…

A pre današnjih golemih radova na KOKO ŠINJCU čeka me samo malo bavljenja sadnjom te oko ribizle crne vadim nove male izbile mladare malina i čistim taj prostor ili svoj mali ribizlinjak i presađujemo maline u donju zonu našeg spoljašnjeg vrta gde smo inače zasadile ili zapatile jednu liniju naših ekoloških malina...

Nešto malo šeboja sam zasadila u kamene krugove tamo gde su koke proturale glave i to zbog glisti koje munjevito love tu te mi malo pojele šeboja (volim koke ali volim bogme da mi žive moje gliste svuda)...

Otkinem jedan mladar biljke zvane hosta (konačno dobijem odgovor za kojim tragma predugo) i prenosim je u jednu kamenu kocku. To je cveće koje ja zovem samo zelene liske koje daruju najlepši beli cvet u leto i te liske dobro uvek dođu u ikebanama na astalu ispod majske trešnje, a sada naučih i kao se moja biljka zove, a to je višegodišnja biljka koja se sama širi i sebi nalazi prostora, ne traži nikakvu pažnju posebnu, najviše voli senku, itd...

Odlažem presađivanje biljaka (a htela sad da ispikujem volovsko srce u čašice) koje sam i danas imala u planu da nije kupljena žica saće, jer to mogu i neki drugi dan pošto se treba jošmalo vratiti KOKO ŠINJCU te završiti sve te male sitne ali na kraju kako će ispasti - zahtevne i velike detalje – srećom ide sve lako i može da se radi glatko a u visinu sa zemlje samo 1,5 metar...

Iz KOKO ŠINJCA izbačen je jedan betonski pravougaonik suviška (na njemu je stajala unutar KOKO ŠINJCA pojilica sa vodom) i dobro je sada došla da se malo ukopa ispred ulazne kapije da ne bude blato kada se po kiši krene kokama u posetu...

Danas su koke bile vredne pa su dale 5 jaja te tako se može kazati sa osmehom od uha do uha da su ravno 134 komada jaja snele samo u mesecu martu 2025 (ne znam tržišnu vrednost čistog organskog jajeta jer ga nigde nisam još srela ali sigurno vredi ovo jaje više od 25 dinara!). A da li će više mnogo više jaja, barem 200 komada (šta ću nisam skromna!) biti u aprilu - videćemo na kraju meseca...

Onda sam kamaru preostalog kamenja (ono moju kamenu krivu reku) ponovo ugradila u žardinjeru ukraj KOKO ŠINJCA koja je baš ukras tog prostora i obložila ciglu kamenom koja je trošna i koja propada koja se kruni i osipa. I tako tom dobrom kamenom fasadom ili kamuflažom ili zamazivanjem ili pokrivanjem manjakosti nastalih zbog trošne a loše a nove cigle pejzaž dobija nove obrise, najlepši novi kameni oblik, neku novu a dublju dimenziju…

I primetime kako je sve lepše, veće kad se poređaju po dva reda kamena na sve te krugove. No kamena imam samo da stavim po dva reda, i to samo na dva kamena kruga…

Onda se sa strane stvore neki novi prostori ka ulaznoj kapiji, te u te male džepove naspem zemlje, pa iz one 3 saksije (što su od jeseni 2024 rasle u ”Hirošimi”) zasadim 3 čuvarkuće. A već ima ideju, viziju gde ću sejati uskoro tu i suncokrete i svo drugo, ostalo cveće…

Ogulila sam svu popucalu ciglu, ljušti se kao sagorela koža na suncu, prljušta se, a ako nekad načisto pukne ta cigla i raspadne se ostaće kameni bedemi da mi sačuvaju kompost i cveće. Kad ogulim ciglu ona više nije ravna, glatka, prava, nije savršena, već ima svoje nove ivice i bordure, neravnine, pa malo štrči. I pitam se kako od ovakve cigle zidaju kuće i neke druge objekte kad nije nizašta, kad nije izdržalo o djesenas ovo malo zime i kiše, mraza. I kakva je to zemlja i njena kapitalistička proizvodnja u kojoj izlazi kao nova a ovako loša cigla. A nekad su od blata ljudi rukama pravili mnogo postojaniju ciglu…

Onda je kupljena žica celih 18 metara za šta je utrošeno još 2790 dinara, ali onda je malo žice zafalilo te je za 200 dinara još žice dokupljeno gde se dobilo i malo koji metar više. I sve u svemu za još uložene 3 hiljade dinara rešila sam i problem male najezde ili ulaska povećih jata vrabaca u KOKO ŠINJAC…

Mada 4 vrapca mala jesu uspela ući iako nismo videli kud, jer kroz žicu više to ne mogu, ali imamo jedan mali naš propust od jeseni 2024, te imamo još neke male propuste gde treba da dodamo još malo pocinkovane žice. I samo su 4 mala dživdžana uspela da provale unutra, ali su se uspaničili, jer su bili žicom zarobljeni i nisu umeli da izlete i onda su u panici nam pokazali te naše male otvore ili propuste u bežanju na koje su i uleteli, pa su tu izleteli, a mi ćemo sutra ojačati i ta mesta...

Sve smo završili i nije bilo kiše ničega osim oblačnosti velike i hladnoće. A onda je ostao jedan mali detalja koji sam ja skrpila po laganoj kiši od mrežice za senčenje i to je samo privremeno moje malo dronjavo rešenje (vidan detalj koji treba da me nervira kvareći mi kadar), pošto meni kao perfekcionisti mora tu inače doći nešto mnogo lepše, ali za sada trpim taj mali otvor jedini preostali na ulaznoj kapiji koji je privremeno rešen ovim mojim privremenim idejnim rešenjem koji nisam mogla bez išta uraditi bolje (samo sam makazma sekla i nekako skrpila), a detalj koji koliko sutra ću pokušati više estetski da upeglam i doteram…

Kada utrčim na kratko u kuću da ručam zasadim u još 6 čašica mladare manje 6 batata. Sutra ću imati mladara za još jednu kutiju ili za još 6 čašica...

Radove sam završila do druge užine tamo negde oko 17 sati i 30 minutra, dakle do prvog mraka…

Itd…

Коментари

Популарни постови са овог блога

TEČNO ORGANSKO GNOJIVO OD KOPRIVE 2024…

Promenila sam taktiku pravljenja tečnog đubriva od žare, ali samo po vremenskom pitanju meseca u kome ga dakle pravim, spravljam, a nikako po pitanju načina na koji ga tako brzo napravim bez ikave mere… Koristim od prošle godine 2023 kraj leta ili početak lepe tople jeseni, tačnije povoljno vreme kada nabasam na dobar izvor koprive, pune semenki, da napravim tečno gnojivo, da brzo prevri, a ako ima više toplote završiće se sve mnogo pre, kao ove 2024, da sazri, da prestane penušanje, da se smiri, a nakon svega da naspem u balone, da prezimi u “Hirošimi”, da upije iz zemlje sve korisne podzemne energije, koje su najjače tokom zime, posebno u januaru negde, i tako ulazim spremna sa tečnim đubrivom u novu setvenu sedmu sezonu 2025, jer kad krene setva i rasađivanje, žara ponekad još ne krene u prirodi ili krene slabo, pa nema dovoljno toplote ponekad za nicanje, a onda pristignu te količine “kasno”, itd... Pravim prosto ovo tečno gnojivo: Uzmem veće belo burence, držim ga ...

IZ MOJE BAŠTOVANSKE ARHIVE – DAN 23 MART 2024 SETVENE GODINE ŠESTE…

Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad, obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo… Plava uljana boja, univerzalna za drvo i metal, jedna konzerva od 750 ml, košta 470 dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje, istih karakteritsika. I za sve moje današnje plave ili blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje… Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom boksu, najvećem bundevištu, gde će rasti moje bundeve, u boju bundeva, u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo na neku silu “otpora” počesto, jer biće da su preskupe, itd... Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume, od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da zasadim ipak cveće, mada ja brzo...

PRIČA O PUŽU GOLAĆU…

Ovo je takođe priča Desanke Maksimović koja se zove ”Kako su pužu ukrali kuću”, a ta priča kaže dalje ovako: Živela jednom dva puža jedan pored drugoga i svaki je imao svoju kućicu na leđima. Bili su lenji i pasivni, mirni i neprimetni. Radije su uzeli ulogu posmatrača u životu. Dobro su čuvali svoje kuće i svuda su ih vukli sa sobom. Bili su jako obazrivi. Na njij je stalno motrila jedna mala Zeba i mnogo im se rugala na toj svoj obazrivosti i predloži im jednog dana da ponesu sa sobom i ono svoje dvorištance jer i njega može neko da im ukrade. Oni su ovo trpeli i nisu pridavali mnogo pažnje Zebi. Noseći svoju kuću stalno na leđima imali su priliku i zgodu da zastanu gde god požele, te da u svojoj kući se odmore ili prespavaju. Ali jednoga dana jedan od ova dva puža sa kućicom se pokoleba i požele da krene po prvi put u šetnju bez svoje kućice, rešen da odbaci sav svoj teret i pođe oslobođen, rasterećen dalje. I dobro je pre odlaska zatvorio svoju malu kući...

18 NOVEMBAR – 13 DECEMBAR 2025…

Raspon od nesmal mesec dana, kakvih dana, strašnih dana. No, treba poći od nekih izabranih svojih dana… Dana 18 novembra 2025 pao je prvi sneg, prva večernja zamska čarolija, mogla je da bude više idilična, ali nije, koja je zadugo zapamćena iz mnogih pološijih okolnosti, a koje nemaju mnogo veze za radovanjem, sa vrtlarenjem… Čitanje knjige, uopšte čitanje knjiga, koje se uvek zbog nečega naglo prekida, a zbog raznih svakodnevnim iznenadnih teških situacija… No, malo po malo, uzmognem još neke unutrašnje snage, te uspevam da sve što naumim, što zacrtam, što započnem pročitam, a knjigu za knjigom, misleći labavo kilavo da ću u mesec dana da povećam porazno broj svojih čitalačkih postignuća u 2025 – pošto dakako neću… Verovatno da sam i usred sezone vrtlarenja slično bi bilo, možda i gore, usledila bi sva moja odricanja od knjige, a kad knjige podredila potčinila apsolutno svemu, obično onom banalnom, nebitnom, a svemu što moje vreme guta kao aždaja u nepovrat u nepovrat u str...

TREĆEG DANA DECEMBRA 2024…

Oko 10 sati jutros u “Hirošimi” izmereno 10,5 stepeni u plusu, a tamo sam našišala makazama, onaj sav preostali celer lišćar te time nahranila svoje koke nosilje, koje su nam danas dakle podarile ono jedno dragoceno jaje, koje sam ja pronašla, te imala tu najveću čast da ga svečano pokupim sa gnezda i da im kažem - HVALA... Popodne u dvorište došla su dva mala mačeta, jedno je sivkasto i tigrasto, verovatno plašljivo, kad je pobeglo, a drugo malo crno belo, preslatko, radoznalo, hrabro bilo je zainteresovano da se sprijatelji sa kokama nosiljama, te se odmah došunjalo hitro do žice, a koke su se uplašile od tako malog mečenceta, a ono je pokušavalo zatim da se provuče majušnom glavom kroz one žičane kockice… Čitav dana odmaram, kuvam ručak, malo da odmenim majku, jer je ona kuvala ovih dana, te malo da odmorim mozak od knjige, od filozofije, te kuvam ćureća ćufteta sa makaronama, a posle ručak uspevam slatko da zaspim, u svojoj tišini, sat vremena sam bogme sebi pr...

KAKO GOVORE TRAVE…

Ovo je priča Desanke Maksimović, pod nazivom “Trave govore bakinim glasom”, u kojo je glavni junak ili ličnost o kojoj nam pripoveda veliki proučavalac biljaka i naučnik Josif Paničić, a ta priča kaže dalje ovako: Još kao mali dečak Josif Pančić voleo je da izučava travke, da posmatra prašnike unutar cveća, da izbroji koliko koja biljka ima listića, da začeprka te neku od biljaka iskopa sa čitavim busenom, a onda bi dolazio svojoj baki koju bi propitivao kako se koja biljka naziva. A kada bi ga baka poslala da je nešto posluša on bi se malo nestašno i znatiželjno “smetnuo” ili zaboravio na dobijeni zadatak te bi zastao tamo negde u polju ili livadu ili vrtu i tamo počinjao da uzabira cveće i istražuje biljke. Sve ga je to baš radovalo i opčinjavalo sve što ima veze sa biljkama, a kasnije i sa botanikom. Izučavo je ljutić, metvicu, aftušu, maslačak, itd. A kada je postao školarac u svom bloku povazdan je crtao biljke i tačno je znao da razlikuje cveće po njihovim boja...

16 JANUAR 2025 - najhladnije jutro za sada…

Dakle nakon 14 dana od kako traju moja januarska merenja, beleženja i posmatranja došlo je do promene i to velike… Jutros u “Hirošimi” trenutna jutarnja T oko 8 sati i 10 minuta iznosila je minus 3,7 stepeni... Hladno, baš hladno… Na polovini januara 2025 beležimo svoje najhladnije jutro, dobro se sve spustilo baš ispod nule... Što se tiče najveće vrednosti dnevne T ona iznosi i dalje onih prijatnih 26 stepeni u plusu... No, ipak došlo je do promene najniže jutarnje T te jutros ona iznosi čak minus 7 stepeni po Celzijusu... I tako oboren je rekord od 2 januara 2025, te od danas posmatramo da li će se dogoditi i još hladnije neko januarsko jutro te da li će naš merač registrovati i nižu temperaturu nego što je to ovaj jutrošnji minus od 7 stepeni ispod nule... Juče oko 10 sati trenutna T iznosila je plus 1,2 stepena. Najviša dnevna iznosila je 26 stepeni u plusu, a najniža onih minus 5,4… Nekoliko posečenih salata načupala sam i odnela kokama nosiljama da ih častim...

3-6 OKTOBAR 2025…

Trećeg oktobarskog dana došlo je pravo zimsko zahlađenje (loša pogoršanja pred još jedan snažan uštap!), ali i pad energije, manjak Sunca, pad života, pad svega a uveriću se ubrzo na svojoj koži, te se kao prvo sa tugom nešto ranije napustila letnja kuhinjica do iduće sezone kuvanja tamo, a to je u neko lepo toplo proleće 2026... Sa dolaskom ove zime i hladnoće (čitav dan oko plus 6 stepeni u “Hirošimi” tačnije 6,1) te neke jeze – zaboleli su me sinusi, te započinje moja strašna sinusopatija, a onda su proradili iz njih svi moji prolomi svi bolovi svi protoci svi potoci svega i svačega a trebalo je u 3 dana izdržati svoju unutrašnju a hrabru borbu sa svim telima ili antitelima te sa T od malih ali grozničavih 37,5 te za dva dana sve prebroditi bez trunke hemijskog leka (hvala mojim alergijama! Naučim da se izborim iznutra prirodno sama), sve pobediti, a trećeg dana već vaskrslo ustati ojačano kao da pre svega ovoga ništa nije ni bilo, a kad sinusi tako silno p...

2 OKTOBAR 2025 – Miholjska zima…

Jutros oko 8 sati u “Hirošimi” samo malo preko plus 9 stepeni, ledeno, a za par malih sati, za oko 2-3 sata dobije najviša ili trenutna T u “Hirošimi” iznosila je samo malo preko plus 10 stepeni ili tačnije 10,2… Sada posmatram i beležim samo najniže vrednosti T… U letnjoj kuhinjici je pre pečenja kroasana samo plus 20, a srozalo se sve od juče za velikih osetnih 7 stepeni. A posle pečenja kroasana plus 22 što je već toplije umilnije... U kući bez pokrenutog grejanja kako gde a od 16 do 18 stepeni, a nakon pokretanja grejnog sistema postignuto je prijatnih 20 stepeni... Napolju je dakle baš jezivo hladno (miriše na zimu, i ovo očito nije zlatna divna jesen! te kao da jesen i nećemo ni imati) i sve liči na onu hladnu zimu od pre tačno 18 godina koju dobro pamtimo znamo jer se upravo tada rodila naša prva radost a kad je polovinom meseca oktobra pao baš lep sneg (naša marela se od tereta snega polomila – par grana) i poledilo baš, baš – slike kao da gledam živo s...

25 AVGUST 2025 - REKONSTRUKCIJA BOČNIH STRANA…

Koke su juče snele 6 komada jaja, a danas pak 5 te ukupno u mesecu avgustu a do večeras snele su 41 jaje… Juče sam u “Hirošimi” brala čeri paradajz, a mama je iz spoljašnjeg vrta navadila nešto manjih ali lepih šargarepa za supu a to su prvi preživeli stasali plodovi doduše mali ali ipak ih ima iz naše prolećne setve te nije sve totalna propast... Našla sam u spoljašnjem vrtu juče 2 manje kelerabe ali sam ih poklonila i bacila kokama nosiljama... Danas je končano bio prvi i celodnevni udarnički naš radni vrtlarski dan posvećen dakle velikoj rekonstrukciji unutar “Hirošime”, a tačnije rekonstruišem i menjam malo lični opis samo dvema bočnim stranama a gornjoj i donjoj ili desnoj i levoj polovini, te današnjim ukidanjem onih lepih mojih staza i stazica dobijam nove lepe komade pod kompostom i veću setvenu površinu jer dogodine treba još pametnije mudrije vrtlariti. A to ne bih nikad učinila da nemam svoju novu veliku ambiciju da postavim na sve tri dugačke s...

MAGNIFIQUE GARDENING - Vesna V. Lalović

Претражи овај блог