Od 29 marta 2025 počela je naša prva prolećna berba
ovogodišnje rukole koja je posejana 30 januara 2025…
Jutros u “Hirošimi” berem rukolu, salatu nansen, luk
srebrenjak i luk praziluk...
Jako je hladno (u “Hirošimi” danas preko 17 stepeni
u plusu dakle toplije mnogo nego napolju tokom toplog dela dana), ali ima nešto
poslova napolju u dvorištu koje još treba doterati i lepo udesiti, čak i po
prolećnoj hladnoći izdržati…
A pre današnjih golemih radova na KOKO ŠINJCU čeka me
samo malo bavljenja sadnjom te oko ribizle crne vadim nove male izbile mladare
malina i čistim taj prostor ili svoj mali ribizlinjak i presađujemo maline u
donju zonu našeg spoljašnjeg vrta gde smo inače zasadile ili zapatile jednu liniju
naših ekoloških malina...
Nešto malo šeboja sam zasadila u kamene krugove tamo
gde su koke proturale glave i to zbog glisti koje munjevito love tu te mi malo
pojele šeboja (volim koke ali volim bogme da mi žive moje gliste svuda)...
Otkinem jedan
mladar biljke zvane hosta (konačno dobijem odgovor za kojim tragma predugo) i
prenosim je u jednu kamenu kocku. To je cveće koje ja zovem samo zelene liske koje
daruju najlepši beli cvet u leto i te liske dobro uvek dođu u ikebanama na
astalu ispod majske trešnje, a sada naučih i kao se moja biljka zove, a to je višegodišnja
biljka koja se sama širi i sebi nalazi prostora, ne traži nikakvu pažnju posebnu,
najviše voli senku, itd...
Odlažem presađivanje biljaka (a htela sad da
ispikujem volovsko srce u čašice) koje sam i danas imala u planu da nije kupljena
žica saće, jer to mogu i neki drugi dan pošto se treba jošmalo vratiti KOKO
ŠINJCU te završiti sve te male sitne ali na kraju kako će ispasti - zahtevne i
velike detalje – srećom ide sve lako i može da se radi glatko a u visinu sa
zemlje samo 1,5 metar...
Iz KOKO ŠINJCA izbačen je jedan betonski
pravougaonik suviška (na njemu je stajala unutar KOKO ŠINJCA pojilica sa vodom)
i dobro je sada došla da se malo ukopa ispred ulazne kapije da ne bude blato
kada se po kiši krene kokama u posetu...
Danas su koke bile vredne pa su dale 5 jaja te tako
se može kazati sa osmehom od uha do uha da su ravno 134 komada jaja snele samo
u mesecu martu 2025 (ne znam tržišnu vrednost čistog organskog jajeta jer ga
nigde nisam još srela ali sigurno vredi ovo jaje više od 25 dinara!). A da li
će više mnogo više jaja, barem 200 komada (šta ću nisam skromna!) biti u aprilu
- videćemo na kraju meseca...
Onda sam kamaru preostalog kamenja (ono moju kamenu
krivu reku) ponovo ugradila u žardinjeru ukraj KOKO ŠINJCA koja je baš ukras
tog prostora i obložila ciglu kamenom koja je trošna i koja propada koja se
kruni i osipa. I tako tom dobrom kamenom fasadom ili kamuflažom ili
zamazivanjem ili pokrivanjem manjakosti nastalih zbog trošne a loše a nove
cigle pejzaž dobija nove obrise, najlepši novi kameni oblik, neku novu a dublju
dimenziju…
I primetime kako je sve lepše, veće kad se poređaju
po dva reda kamena na sve te krugove. No kamena imam samo da stavim po dva reda,
i to samo na dva kamena kruga…
Onda se sa strane stvore neki novi prostori ka ulaznoj kapiji, te u te male džepove naspem zemlje, pa iz one 3 saksije (što su od jeseni 2024 rasle u ”Hirošimi”) zasadim 3 čuvarkuće. A već ima ideju, viziju gde ću sejati uskoro tu i suncokrete i svo drugo, ostalo cveće…
Ogulila sam svu popucalu ciglu, ljušti se kao
sagorela koža na suncu, prljušta se, a ako nekad načisto pukne ta cigla i raspadne
se ostaće kameni bedemi da mi sačuvaju kompost i cveće. Kad ogulim ciglu ona više
nije ravna, glatka, prava, nije savršena, već ima svoje nove ivice i bordure,
neravnine, pa malo štrči. I pitam se kako od ovakve cigle zidaju kuće i neke
druge objekte kad nije nizašta, kad nije izdržalo o djesenas ovo malo zime i kiše,
mraza. I kakva je to zemlja i njena kapitalistička proizvodnja u kojoj izlazi
kao nova a ovako loša cigla. A nekad su od blata ljudi rukama pravili mnogo
postojaniju ciglu…
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Onda je kupljena žica celih 18 metara za šta je utrošeno
još 2790 dinara, ali onda je malo žice zafalilo te je za 200 dinara još žice
dokupljeno gde se dobilo i malo koji metar više. I sve u svemu za još uložene 3
hiljade dinara rešila sam i problem male najezde ili ulaska povećih jata
vrabaca u KOKO ŠINJAC…
Mada 4 vrapca mala jesu uspela ući iako nismo videli
kud, jer kroz žicu više to ne mogu, ali imamo jedan mali naš propust od jeseni
2024, te imamo još neke male propuste gde treba da dodamo još malo pocinkovane žice.
I samo su 4 mala dživdžana uspela da provale
unutra, ali su se uspaničili, jer su bili žicom zarobljeni i nisu umeli da izlete
i onda su u panici nam pokazali te naše male otvore ili propuste u bežanju na
koje su i uleteli, pa su tu izleteli, a mi ćemo sutra ojačati i ta mesta...
Sve smo završili i nije bilo kiše ničega osim oblačnosti
velike i hladnoće. A onda je ostao jedan mali detalja koji sam ja skrpila po
laganoj kiši od mrežice za senčenje i to je samo privremeno moje malo dronjavo
rešenje (vidan detalj koji treba da me nervira kvareći mi kadar), pošto meni
kao perfekcionisti mora tu inače doći nešto mnogo lepše, ali za sada trpim taj
mali otvor jedini preostali na ulaznoj kapiji koji je privremeno rešen ovim
mojim privremenim idejnim rešenjem koji nisam mogla bez išta uraditi bolje (samo
sam makazma sekla i nekako skrpila), a detalj koji koliko sutra ću pokušati više
estetski da upeglam i doteram…
Kada utrčim na kratko u kuću da ručam zasadim u još 6
čašica mladare manje 6 batata. Sutra ću imati mladara za još jednu kutiju ili za
još 6 čašica...
Radove sam završila do druge užine tamo negde oko 17
sati i 30 minutra, dakle do prvog mraka…
Itd…
Коментари
Постави коментар