.jpg)
U biodinamičkoj poljoprivredi postoje mesečevi
ritmovi, koji nam govore tek sledeće, a o svemu više na samom kraju knjige
Rudolfa Štajnera “Poljoprivredni kurs”.
O svemu tome
piše Sonja Višnjić Žižović, prevodilac i
priređivač pomenute knjige, izašle kod nas 2022. Evo, šta bi od svega toga
trebalo još izdvojiti, negde pribeležiti, zapamtiti, itd.:
U “Uvodu” moglo se saznati za dr Kolisko koja je vršila laboratorijske analize, od 1927-35 godine,
a našla da je najbolje sejati na 2 dana pre punog meseca sledeće biljke:
zelenu salatu, beli kupus, praziluk, paradajz, grašak, pasulj, kukuruz, pšenicu,
ovas, ječam. Ako se sve ovo poseje na 2 dana pre punog mesca biljke će izrastati
jače, a imaće više cvetova, bolji rod. Bolje je sejati 2 dana pre punog
meseca, nego 2 dana pred mladinu. Svoje radove ova naučnica temelji na
učenju Rudolfa Štajnera.
Prvi pun mesec u februara 2024 godine, beše 24-og, u
subotu, oko 13 sati i 30 minuta, tako da bi najidealije bilo sejati u četvrtak
22 februara, već posle pola 2, tj. posle ručka, bez ikakve bojazni. A treba
probati posejati samo ono što će podneti mrazeve ako ih još slučajno bude: salatu,
rani kupus, rotkvice, itd...
Pored ove pomenute naučnice, sa mesečevim menama eksperimentisala
je Marija Tun, koja je napravila
setveni kalendar vezan za 4 mesečeve mene. Mesečeve i sunčeve cikluse poštovali
su mnogi stari narodi Arapi, Grci, Kinezi, Egipćani, Vavilonci, Inke, Asteci, Maje,
itd… Oni su precizno znali kada je vreme za setvu, a kada za žetvu. Mnogi od
njih poznavali su bolje astrologiju, astronomiju, a mene danas sve astrološki
ovde u ovom pričanju zbunjuje, itd...
U XVII veku živeo je travar i botaničar po imenu Nikolas Kalpeper koji je tvrdio da na
srce, cirkulaciju, krv i kičmu utiče Sunce, dok Mesec utiče “na rast, plodnost,
grudi, stomak, matericu i menstruaciju”. Mladina ili mlad mesec utiče na biljne
sokove, koji su skoncentrisani u korenu. Rastući mesec podiže biljne sokove ka
stablu i granama biljke. Pun mesce ili uštap biljne sokove penje ka krošnji, u
grane, u lišće, u cvetove i plodove. Opadajući mesec sokove spušta i koncentriše
se u stablu i granama.
Govorilo se da useve iznad tla treba sejati i saditi
u dane između mladog i punog meseca, a useve ispod tla saditi između punog
meseca i narednog mladog meseca, prvi usevi se sade u vreme svetlosti, a drugi
u vreme tame. Zeljaste biljke i sve lisnato treba saditi u mladini, a povrće, voće
i cveće u vreme punog meseca.
Najbolje će klijati sve ono što se poseje malo pre
punog meseca (2-3 dana pre uštapa). Orezivanje se vrši u vreme opadajućeg
meseca, čak se i plodovi za skladištenje beru u vreme opadajućeg meseca. U sve
ovo treba uključiti i astrologiju, koja kaže: ”Voćke i žbunasto treba saditi
kada Mesec prolazi kroz konstelaciju Vatre” (Ovan, Lav, Strelac)”. I mene
najviše u ovom “Poljoprivrednom kursu” zbunjuje i sve mi čini posebno teškim
astrologija (i kad se u to zapetljam tek ništa ne znam, pošto ne znam ni koji
sam znak, a još manje koji sam podznak).
Srećom priču o 4 mesečeve mene, mogu da primim. U vreme
mladog meseca treba đubriti, uklanjati korov, saditi travu, itd. U vreme rastućeg
meseca treba orezivati samo obolelo voće, sejati i saditi cveće, kalemiti, a
izbegavati zalivanje cvetnih biljaka. U vreme punog meseca treba orezivati,
sejati saditi višegodišnje biljke, presađivati. U vreme opadajućeg meseca treba
sejati, saditi korenje, zalivati cvetne biljke, đubriti, itd.
U biodinamičkoj poljoprivredi govori se o 5 glavnih
mesečevih ritmova.
Prvi mesečev ritam zove se rastući i opadajući, a
taj period utiče na rast biljaka, i traje od jednog do drugog punog meseca, a
zove se prva i druga četvrt. Najpodesnije vreme za setvu jeste 2-3 dana pre
punog meseca za bilo koje seme. Mesec koji opada naziv je za treću i
četvrtu četvrt. U prvoj četvrti seje se zeljasto bilje, u drugoj seju se mahunarke
i cvetnice, u trećoj korenje, a u četvrtoj povrće koje daje plodove i cveće.
Drugi mesečev ritam zove se uzlazni i silazni, a utiče
na klijanje, rast i izlečenje biljaka. Silazni mesec pojačava ukorenjivanje
nakon presađivanja i porast korena, upija đubrivo i kompost, te u ovo vreme treba
praviti kompostnu gomilu, primeniti đubrivo dobijeno iz kravljeg roga,
orezivati voćke, grmlje i žbunje.
Treći ritam vezuje se za 4 elementa Zemlju, Vazduh,
Vatru i Vodu. Korenje se seje kad je Mesec u konstelacijama sa Devicom, Jarcom i
Bikom. Zeljasti usevi u vreme Raka, Škorpije i Ribe. Krompir i cvetnice u vreme
Vodolije, Blizanaca, Vage. Voće, plodovi
i seme u vreme Lava, Strelca, Ovna. Itd., itd., ali ja ovo ne razumem i
dalje.
Četvrti ritam jeste onaj u kome je Mesec najudaljeniji
od Zemlje i kad je Mesec najbliže Zemlji. Prvo je apogej (tada povrće brže
cveta), a drugo je perigej (seme jedva klija, vene).
Peti ritam jeste kad Mesec prolazi kroz eklipsu i
tada biljke ne dobijaju sunčevu ili mesečevu energiju.
Mesec utiče na Zemlju, te se veruje da će pasti kiša
posle punog meseca, kao i posle mladine. Svemu treba prići razumno. Imamo
povećanu svetlost od mladog do punog meseca, a imamo i smanjenu svetlost od
punog do mladog meseca. Svetlost je najjača u vreme punog meseca. Biljke koje
rađaju iznad tla treba sejati u prvoj četvrti. Biljke koje rađaju ispod tla treba
sejati u drugoj četvrti. Kompost ili
đubrivo treba primeniti u trećoj četvrti. U četvrtoj četvrti obrađivati
zemljište. Itd…
Korenje (cvekla, šargarepa, krompir, luk, repa, itd.)
dakle biljke koje pripadaju elenetu Zemlje treba sejati u Biku, Devici i Jarcu.
Lisnato bilje, zeljasto, kupus, salatu, spanać, prokelj, tj. elemente vode treba
sejati u Ribi, Raku, Škorpiji. Cvetne biljke brokoli, karfiol, elemente vazduha
treba sejati u Blizancima, Vagi, Vodoliji. Pasulj, grašak, paradajz, kupine,
elemente vatre treba sejati u Ovnu, Lavu, Strelcu. I svaki put kad u
poljoprivredu upadnu ovi znaci zodijački, ja sve manje shvatam šta treba činiti,
no nekao sve radim po osećaju, po svom ritmu...
Krompir se seje u danu korena. Useve ispod zemlje treba
sejati u vreme kada se mesec smanjuje. U prvoj četvrti treba sejati biljke koje
rastu iznad tla, zeljaste biljke, žitarice, brokoli, kupus, karfiol, celer, kukuruz,
salatu, luk, spanać, krastavac (koji je uvek izuzetak). Druga četvrt, kad treba
sejati pasulj, patlidžan, grašak, paprike, bundeve, padradajz, lubenice, žitarice.
Treća četvrt lukovice, korenje, drveće, žbunje, cveklu, šargarepu, luk,
krompir, rotkvu, repu, grožđe, ozimo žito. Četvrta četvrt traži obradu, plevljenje,
uništavanje štetočina, itd...
U vreme mladog meseca ljudski organizam ima najjaču sposobnost
da se očisti od svih otrova i tada obično treba postiti. U to vreme bolesno drveće
treba orezivati, jer nakon toga drvo ozdravi. U rastući mesec rane i povrede teže
se oporavljaju, a sve uneto u organizam ima duplo jače dejstvo, jača nas i
gradi. U vreme punog meseca rane više krvare te tada ne treba vršiti operacije.
U vreme smanjenog meseca operacije su uspešnije, kućni poslovi se lakše obave,
čak su i efikasniji poljoprivredni poslovi, te tada treba sejati, saditi krompir,
luk, šargarepu, sve ispod zemlje što raste, itd...
Hipokrat je lečio bolesti obraćajući itekako pažnju
na položaj zvezda. Ako se vratiomo biodinamičkoj poljoprivredi treba znati da
sobno cveće i cveće na terasi treba
zalivatiu dane lista i to kišnicom ili ustajalom vodom. U danima cveta ne treba
zalivati, jer će tada biljka postati podložna štetočinama i lisnim vašima.
Zajedno mogu da rastu, i ovo su sve povoljne
simbioze: šargarepa i luk, paradajz i luk, paradajz i celer, salata i rotkvice,
grašak i celer, krompir i kupusasto povrće. Zatim krastavac, luk, pasulj,
celer, cvekla, zelje, salata, keleraba, kupusnjače. Krompir, spanać, pasulj,
keleraba, mirođija. Celer i pasulj, spanać, luk, paradajz, keleraba, kupusnjače,
krastavac. Peršun i paradajz, luk, rotkvica, krastavac. Paradajz, celer,
spanać, luk, kupusnjače, keleraba. Mladi luk, salata, pasulj, šargarepa.
Spanać, paradajz, pasulj, jagode, keleraba. Šargarepa, krompir, kupusnjače.
Salata, luk, paradajz, pasulj, rotkvice, rotkva, morođija, grašak, krastavac,
jagode, šargarepa. Kupusnjače, mladi luk. Luk, paradajz, jagode, krastavac, salata,
keleraba. Jagode, mladi luk, kupusnjače, rotkvice, salata, spanać, luk.
Preporučljive i poželjne su uvek rotacije biljnih kultura, ali šta kad se nema
alternative, kad se nema prostora za takve manevre, mnogi su pokazali i da bez rotacije
povrće uspeva...
Nepovoljne simbioze su: pasulj i luk, paradajz i
crveni kupus, zelen (peršun) i salata, krompir i luk, kupus i luk, paradajz i
cvekla, grašak i pasulj, paradajz i grašak.
Povrće se presađuje pri rastućem ili pri silaznom mesecu.
Štetočine pobeđujemo rotacijom useva. Kad napravimo tečnost za prskanje biljaka
treba da to sipamo samo za koren i oko korena i tako lečimo i štitimo biljke, a
nikad ne treba prskati stablo, list ili cvet. Treba kuvati biljne čajeve. Za
leptire kupusare čaj od nane, žalfije, paradajza, majčine dušice, crnog pelena.
Za lisne vaši od koprive. Protiv mravi lavandu ili uginule ribe u zemlji. Za
miševe beli luk, za gljivice preslica i luk, za plesan lukovičaste biljke.
Štetočine uništavati u vreme smanjenog meseca. Biljne lekove (čajeve) treba pripremiti
pre punog meseca, dakle dve šake biljke staviti u 10 litra vode i to da odstoji
24 sata, a posle razrediti vodom i zalivati koren. Protiv puževa treba se
boriti u vreme rastućeg meseca. Ljusku od svežih zdrobljenih jaja posuti oko
leja. Ili posuti drveni pepeo i piljevinu ili posaditi crni luk, beli luk i
žalfiju u blizini.
Korov se uništava u vreme smanjenog meseca, jer korov
buja u vreme rastućeg meseca. Treba pleviti u vreme smanjenog meseca, jer tada
korov neće više rasti. Voće se kalemi u vreme kad mesec raste, a najbolje blizu
punog meseca u danima ploda.
U vreme rastućeg meseca češće su poplave, a klizišta
nastaju u vreme kada se mesec smanjuje. I grom će udariti svako drvo koje se
uvija u levu stranu. Da drvo ne bi istrulilo najbolje ga je seći u martu. Daska
se neće ucrvati ako se drvo odseče u vreme meseca koji raste. Drva za ogrev
najbolje je seći u oktobru u vreme rastućeg meseca.
Itd, itd…
Коментари
Постави коментар