.jpg)
Još koncem novembra 2022 godine, bilo je mnogo više
reči o metodi bavljenja uzgojem hrane koju je osmislio Japanac Fukuoka Masanobu
(1913-2008), o čemu se može pročitati na https://wordpress.com/view/covekjevidikbezkraja.wordpress.com.
Zahvaljujući još jednoj priči sa “YouTube” kanala koja je objavljena 25 maja
2019 godine, a u trajanju od 11 minuta, saznaćemo još više o onome što se u
Japanu već poodavno naziva Prirodna poljoprivreda ili Natural Farming. Ovu
priču možete pronaći pod naslovom “Održiva poljoprivreda - Prirodna
poljoprivreda Yoshikazu Kawaguchi”-ja.
Kada se u Japanu kaže Prirodna poljoprivreda posve
je jasno da je reč o načinu bavljenja poljoprivredom ili ratarstvom koje ne
samo da daje izobilnu ili bogatu žetvu, već podrazumeva uzgoj bez ikakvog
oranja, bez upotrebe đubriva, čak i bez upotrebe komposta, a najviše od svega koristi
se travom i insektima kao svojim najvećim saveznicima.
Yoshikazu Kawaguchi živi u Nari, i već 40 godina
upražnjava ovaj način ili metodu uzgoja. Ova poljoprivredna metoda privukla je
pažnju i smatra se itekako održivim načinom poljoprivrede, jer je dokazala da se
svi usevi mogu uzgajati bez ikakve upotrebe đubriva, a posebno bez upotrebe pesticida.
Došlo je do evolucije Prirodne poljoprivrede, te dan danas na svetu postoje
velike umešnosti ovakvih pojedinaca, uzgajivača zdrave neprskane hrane i
baštovana, vrtlara, kao što je Fukuoka Masanobu i Yoshikazu Kawaguchi u Japanu,
ali i kao što je Charles Dowding
u Engleskoj. Da je Prirodna poljoprivreda moguća i dan danas oni su dokazali i
više nego pokazali…
Evo šta se moglo sve saznati iz ove jedne video priče,
čiji je autor “YouTube” kanala Tsutomu Yamada-Kumada (dakle nepresušan izvor za
ovo pričanje), a u trajanju od samo 11 minuta, priče koja u prevodu sa engleskog
jezika zvuči ovako:
“Hrana neguje naš život. Farmeri predugo oru zemlju
da bi uzgajali hranu. Oni koriste velike količine hemijskih đubriva, i velike
količine pesticida, da bi uzgajali hranu na velikim farmama. Kao rezultat svega
toga, ovaj stil poljoprivrede izazvao je veliku zabrinutost prilikom govora o
bezbednosti i sigurnosti hrane, ali i ekološku destrukciju širom sveta. Koja je
budućnost zemlje? Jedan Japanac našao je tragove da razreši ove probleme. Yoshikazu
Kawaguchi farmer koji uzgaja pirinač više od 60 godina. Ratari obično sade
prinač u odbro organizovanim, naplavljenim pirinčanim poljima. Međutim, Kawaguchi-jeva
poljoprivredna metoda totalno je drugačija. Njegovo pirinčano polje puno je
trave. Zapravo, on uzgaja svoj pirnač između trave. On obrađuje (uzgaja) bez
oranja, bez đubrenja i bez upotrebe pesticida, a u gotovo prirodnim uslovima.
Kawaguchi je nazvao ovu poljoprivrednu metodu – Prirodna poljoprivreda ili
Natural Farming. Prirodna poljoprivreda je privukla pažnju kao održiva
poljoprivredna metoda – koja reševa probleme sa kojima se suočavaju sve poljoprivrede
širom sveta”.
Yoshikazu Kawaguchi kaže: “Zato što sledim prirodan
put uzgoja, ja to nazivam Prirodna poljoprivreda. Odgovaram prirodi, sledim prirodu
i ostavljam prirodi svaki korak procesa”.
PRIRODNA POLJOPRIVREDA U JAPANU
Kawaguchi živi u Nari (Sakurai) gde je narod Japana
bio nađen još u antici. Blizu njegove kuće mnogo je mesta (lokaliteta) gde se može
osetiti sva Narina preduga istorija. Planina Miwa predmet je velikog obožavanja
(poštovanja), a Ohmiwa Jinja šintoističko svetilište nalazi se na njoj, i kaže
se da je to jedna od japanskih najstarijih svetinja. Tu je i grob drevnog cara
po imenu Keiko. Kawaguchi-jevo pirinčano polje nalazi se u mestu koje je
poznato po dugom istorijskom nasleđu. Šta je Prirodna poljoprivreda?
Yoshikazu Kawaguchi veli: “Pre svega, važno je ne
orati. Ne orite površinu svog pirinčanog polja”.
Princip
broj 1 – ne orati. Oranje je zajednička praksa u opštoj
poljoprivredi. Ali, Kawaguchi je odlučio da prestane sa oranjem. Shvatio je da
cveće, drveće i biljke rastu prirodno bez ičije pomoći. Ako farmeri ne oru, korenje
biljaka će se ispružiti još dalje (protegnuti) i tlo će postići mekoću.
Štaviše, mala stvorenja, kao što su kišne gliste, preživeće i obogatiće
zemljište. Dodatna prednost jeste da zemljište biva uvek vlažno i teško može da
se isuši.
Yoshikazu Kawaguchi reče: “Ne treba nam đubrenje
uopšte”.
Princip
broj 2 – ne đubriti. Kawaguchi ne koristi hemijska organska
đubriva. Neoranjem, trava, pirinčana slama, izmet i leševi živih stvorenja – sve
to stvara (čini) tokom godina da pri vrhu zemljište postane nađubreno. Ista stvar
dešava se i u šumi. Biljke rastu bez đubrenja u šumi. Opalo lišće, grane i
mrtva stvorenja su oborena dole – a mikroorganizmi i mala stvorenja postaju
hranljive materije.
Yoshikazu Kawaguchi kaže: “Ne učinite travu i insekte
neprijateljima. Oni nisu vaši neprijatelji”.
Princip
broj 3 - trava i insekti su vaši saveznici. Korov i
štetočine mogu oštetiti useve pirinča. U opštoj poljoprivredi, farmeri koriste
pesticide da uklone ove pretnje. Međutim, Kawaguchi je prestao da koristi
pesticide. Primetio je da nema potrebe da korisi pesticide - zato što korov i štetočine
neće pregaziti pirinčano polje ako je EKOSISTEM dobro izbalansiran. Njegov
herbicid - i insekticid – jeste SLOBODNO pirinčano polje prepuno raznih vrsta
stvorenja. Prirodna poljoprivreda jeste nešto najbolje što nam je ostalo od
prirode. No, ovi ratari nije da samo sede i ne rade ništa. Veoma mladi usevi
pirinča su jako skloni da budu obuzeti od strane trave koja ih orkužuje. Ratari
moraju seći travu. I oni moraju upravljati navodnjavanjem. Prirodni farmeri
uzimaju (prihvataju, uvažavaju) punu prednost snage prirode, ali pruže svoju ruku
samo tamo gde jeste to potrebno. Ovo je suština Prirodne poljoprivrede. Kawaguchi
je započeo porodičnu farmu sa 15 godina. U to vreme, on je orao, i koristio
hemijska đubriva i pesticide. Međutim, postepeno je postao bolestan, pateći mentalno
i fizički. Na vreme je shvatio da su uzrok bili samo pesticidi. On je pregledao
(pretresao) ponovo svoje metode uzgajanja i potražio je bezbednije alternative.
Prirodna poljoprivreda jeste rezultat desetogodišnjeg pokušaja i pogrešaka. Metod
se ne odnosi samo na uzgajanje pirnča. Kawaguchi takođe gaji i povrće po
principima Prirodne poljoprivrede. On uzgaja oko 100 sorti. On se sreće sa
uspehom pri uzgoju sorti voća i povrća. On kaže da hrana koja raste po metodi
Prirodne poljoprivrede jeste drugačija.
Yoshikazu Kawaguchi veli: “Oni (plodovi) su suptilnog
ukusa, dublji je ukus, i svaki (plod) ima svoj lični jedinstveni ukus. Ubeđen sam
zato što ja osećam da oni izdržavaju (hrane, neguju) moj život. I ja sam
zadovoljan. Meni ne treba količina”.
Prirodna poljoprivreda može proizvesti bezbednu,
preukusnu hranu. Sa povećanjem podrške njegovom metodu Kawaguchi počinje
podučavanje – to je oslobođeno naplate 1991. Do danas on je obučio više od 8
hiljada ljudi. Sada se njegov trening Prirodne poljoprivrede praktikuje širom
Japana. Metod je sada raširen i u Južnoj Koreji. Kawaguchi misli da Prirodna
poljoprivreda nije ograničena samo na Aziju.
Yoshikazu Kawaguchi još kaže: “Ako uzmete u razmatranje
prirodu useva, uslove polja, kvalitet zamljišta, i životnu sredinu i klimu,
možete uspeti u gajenju bilo čega. To je način uzgoja koji može biti korišćen
svuda na svetu”.
On kaza da Prirodna poljoprivreda, koja sadrži
rastuće cikluse u sklopu polja, služiće kao nagoveštaj da reši svetske probleme
sa hranom.
Yoshikazu Kawaguchi veli: “Prirodna poljoprivreda je
održiva metoda uzgajanja koja daje odgovore – na probleme održive poljoprivrede
i bezbednost hrane koja održava čovečanstvo. Prošlo je 40 godina od kako sam
započeo Prirodnu poljoprivredu, i još uvek sam oštro svestan svega toga”.
Prirodna poljoprivredna metoda koja neće pokvariti
harmoniju prirode, ima potencijal da neguje (hrani) budućnost čovečanstva.
Izvor: “YouTube”
(prevod sa engleskog)
Коментари
Постави коментар